Revised Common Lectionary (Complementary)
Асафова поучна песма.
78 О, народе мој, послушај поуку моју
и речима мојих уста ухо приклоните!
2 Мој говор биће у причи,
објавићу загонетке од давнина.
3 Оно што смо чули, оно што смо научили
и што су нам стари наши испричали;
4 то нећемо да кријемо од њихове деце.
Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
његову силу и чудеса која је учинио.
5 Он је у Јакову учврстио сведочанство,
Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
да их предају својим потомцима,
6 да би нови нараштај знао,
деца што ће се родити,
па кад одрасту да то пренесу деци својој;
7 да се у Бога поуздају,
да дела Божија не заборављају
и заповести његове да извршавају.
8 Да не буду ко њихови стари,
нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
и духа коју није веран Богу.
17 А они су му упорно грешили,
пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
„Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
па је пожар плануо на Јакова
и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
јер он им је дао како су жудели.
2 У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4 Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5 Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6 Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8 Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9 Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10 Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11 Тада Господ рече Мојсију: 12 „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13 Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14 Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15 Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?[a]“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“
31 Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32 Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33 Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34 Арон је положио ману пред Сведочанство[a] на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35 Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
Исус храни четири хиљаде људи
32 Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33 А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35 Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36 Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37 Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39 Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.