Revised Common Lectionary (Complementary)
118 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек Израиљ каже:
„Јер је милост његова довека!“
19 Врата праведности отворите мени,
да кроз њих прођем и хвалим Господа!
20 То су врата Господња,
праведни ће кроз њих проћи.
21 Хвалићу те, јер си ми се одазвао,
јер си мени Спаситељ постао!
22 Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
23 Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан саздан од Господа;
радујмо се и кличимо у њему!
25 О, Господе, вапимо ти, спаси!
О, Господе, вапимо ти, успех дај нам!
26 Благословен онај који долази у име Господње!
Благосиљамо вас из Дома Господњег!
27 Господ је Бог,
нас је обасјао.
Жртву празничну конопцима завежите
за рогове жртвеника.
28 Бог мој ти си, тебе ћу да хвалим;
о, мој Боже, тебе да величам!
29 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
Исусова служба у Јерусалиму
Христос славно улази у Јерусалим
28 Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29 Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30 рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31 Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32 Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33 Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34 Они одговорише: „Господу треба.“
35 Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36 Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37 Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38 „Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39 А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40 Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
Трећа песма о слузи Господњем
4 Господар Господ даде ми језик учен
да знам окрепити уморнога.
Речју ме буди; из јутра у јутро буди ме на ухо
да га слушам као учени.
5 Господар Господ отворио ми је ухо,
а ја нисам окретао плећа,
нити сам устукнуо.
6 Леђа сам своја подметао онима који ме туку,
а образе своје онима који ми браду чупају,
лице своје заклањао нисам
од увреда и од пљувања.
7 А Господар Господ мени помоћ даје
да се не постидим,
зато сам свој образ у кремен претворио
и знам да се посрамити нећу.
8 Близу је онај који ме правда.
Ко ће са мном да се парничи?
Станимо заједно.
Ко ће против мене?
Нек ми приђе ближе.
9 Гле, Господар Господ мени помаже.
Ко је тај који ће ме окривити?
Ето, сви они ће се истрошити као хаљина,
мољац ће их појести.
9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
5 У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио:
6 Он, по обличју Бог,
није сматрао да бити једнак Богу,
јесте плен који треба отимати,
7 него је лишио себе части,
узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
Као човек се појави,
8 те понизи себе самог,
и поста послушан до смрти,
до смрти на крсту.
9 Бог га зато преузвиси,
и дарова му име,
име које је над сваким именом,
10 да се пред именом Исусовим,
свако колено приклони,
оних на небу, на земљи, и под земљом,
11 и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Исус и ученици на последњој вечери
14 Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15 Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16 Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17 Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18 Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19 Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21 Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22 Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23 Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
Ко је највећи?
24 Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25 Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26 Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27 Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28 Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29 Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30 Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Исус прориче Петрово одрицање
31 Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32 Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33 Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34 Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35 Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36 Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37 Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38 Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Исус се моли на Маслинској гори
39 Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40 Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41 Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42 говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43 Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44 Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
45 Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46 Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Исуса хватају
47 Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48 али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
49 Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50 Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51 Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52 Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53 Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Петар се одриче Исуса
54 Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55 Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56 Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57 Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58 Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59 Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60 Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61 Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62 Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63 Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64 Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65 Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66 Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67 Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68 ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69 Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
70 Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“
71 Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“
Исус пред Пилатом
23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2 Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4 Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5 Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7 Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8 Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9 Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10 Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11 Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12 Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13 Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14 па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15 Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17 Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18 Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19 Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20 Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21 Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22 Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23 Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24 Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44 Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45 Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46 Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47 Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48 Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49 Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
Исусова сахрана
50 А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, 51 није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. 52 Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. 53 Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. 54 Било је то дан Припреме[a], баш уочи суботе.
55 Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. 56 Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
Исус пред Пилатом
23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2 Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4 Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5 Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7 Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8 Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9 Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10 Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11 Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12 Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13 Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14 па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15 Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17 Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18 Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19 Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20 Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21 Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22 Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23 Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24 Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44 Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45 Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46 Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47 Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48 Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49 Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.