Revised Common Lectionary (Complementary)

⁹ Тада Господ рече Исусу: „Данас сам уклонио са вас срамоту египатску.“ Зато се то место зове „Галгал“^[a], све до дана данашњег.

¹⁰ Израиљци су се утаборили у Галгалу. Ту, на Јерихонским пољанама су прославили Пасху увече, четрнаестог дана у месецу. ¹¹ А сутрадан после Пасхе, јели су од плодова земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље жита. ¹² Чим су почели да се хране плодовима земље, мана је престала да пада. Тако Израиљци нису више имали ману; те године су јели од урода хананске земље.

Давидов. Поучна песма.

¹⁶ Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. ¹⁷ Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. ¹⁸ Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. ¹⁹ Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио да проповедамо реч помирења.

²⁰ Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! ²¹ Њега који није искусио грех, Бог је учинио жртвом за наше грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.

Прича о изгубљеној овци

15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. ² Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“

³ Исус им онда исприча ову причу:

Прича о изгубљеном сину

¹¹ Исус настави: „Неки човек имао два сина. ¹² Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.

¹³ Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. ¹⁴ А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. ¹⁵ Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. ¹⁶ Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.

¹⁷ Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! ¹⁸ Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу^[a] и теби; ¹⁹ нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ ²⁰ Тако је устао и кренуо своме оцу.

Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.

²¹ Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу^[b] и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’

²² Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге ²³ И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! ²⁴ Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.

²⁵ Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. ²⁶ Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. ²⁷ Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’

²⁸ Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. ²⁹ Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. ³⁰ Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’

³¹ ’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. ³² Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“