Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма поклоничка.
126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
било нам је као да сањамо!
2 Уста су нам праскала од смеха,
језик нам је клицао
када се међу народима причало:
„Њима је Господ велико дело учинио!“
3 Господ нам је велико дело учинио
и како смо само раздрагани били!
4 О, Господе, срећу нашу ти поврати
ко брзаке на испуцалу земљу!
5 Они који са сузама сеју,
жању са клицањем.
6 Плачући иде човек
и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
и клицаће, своје снопље
док буде носио!
21 Мојсије је затим сазвао све израиљске старешине и рекао им: „Идите и набавите јагњад за ваше породице, па закољите пасхално јагње. 22 Затим узмите киту изопа и замочите је у крв која је у здели, па том крвљу из зделе пошкропите надвратник и оба довратка. Нико од вас нека не излази преко кућних врата до јутра. 23 Кад Господ буде пролазио да потуче Египћане, видеће крв на надвратнику и на оба довратка, па ће проћи покрај врата, те неће дозволити Погубитељу да уђе кроз врата ваших кућа и потуче вас.
24 Ова упутства држите као трајну уредбу за себе и за своју децу. 25 И када уђете у земљу коју ће вам Господ дати, вршите овај обред. 26 Кад вас запитају ваша деца: ’Какав је то обред?’, 27 ви им реците: ’Ово је пасхална жртва Господу, који је прошао покрај кућа Израиљаца у Египту кад је убијао Египћане, док је наше домове поштеђивао.’“ А народ је клекнуо и поклонио се.
Завера против Исуса
45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.
54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55 Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56 Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57 Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.