Revised Common Lectionary (Complementary)
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
Бог обећава да ће благословити Јерусалим
8 Дође ми реч ГОСПОДА над војскама:
2 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Силно сам љубоморан због Кћери сионске[a]; због ње ме обузима силни жар љубоморе.‘
3 »Овако каже ГОСПОД: ‚Вратићу се на Сион и пребивати у Јерусалиму. Тада ће Јерусалим звати Град истине, а гору ГОСПОДА над војскама Света гора.‘
4 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Опет ће старци и старице седети на трговима Јерусалима, свако са штапом у руци због своје старости. 5 Градски тргови ће се испунити дечацима и девојчицама, који ће се играти по њима.‘
6 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Ако то буде чудо за Остатак овога народа у то време, зар ће бити чудо и за мене?‘ говори ГОСПОД над војскама.
7 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спашћу свој народ из источних и западних земаља. 8 Довешћу их назад, да се настане у Јерусалиму. Они ће бити мој народ, а ја њихов Бог у истини и праведности.‘
9 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Нека руке буду јаке вама који сада слушате ове речи из уста пророкâ који говоре откад су положени темељи Дома ГОСПОДА над војскама, да би се Храм опет сазидао. 10 Јер, пре овог времена није било плате ни за човека ни за животињу, нити је непријатељ остављао на миру онога ко је ишао за својим послом, јер сам ја сваког човека окретао против његовог ближњег. 11 Али сада више нећу поступати са Остатком овога народа као у прошлим временима,‘ говори ГОСПОД над војскама.
12 »‚Семе ће расти у миру, лоза рађати, земља давати род, а небо кишу. Све ћу то дати у наследство Остатку овога народа. 13 И као што сте били проклетство међу народима, народе Јуде и народе Израела, бићете благослов, јер ћу вас ја спасти. Не бојте се; нека вам руке буду јаке.‘
14 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Баш као што сам одлучио да пустим на вас несрећу када су ме разгневили ваши праоци и нисам се предомислио,‘ каже ГОСПОД над војскама, 15 ‚тако сам сада одлучио да опет учиним добро Јерусалиму и народу Јуде. Не бојте се.
16 »‚Ево шта треба да чините: Говорите истину један другом. На суду пресуђујте истинито и право, ради мира. 17 Не смишљајте зло ближњему. Нека вам се не мили лажна заклетва. Ја све то мрзим,‘ говори ГОСПОД.«
Излечење многих
(Мк 1,29-34; Лк 4,38-41)
14 Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници. 15 Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.
16 Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне 17 – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:
»Он узе наше слабости
и понесе наше болести.«(A)
Излечење двојице опседнутих
(Мк 5,1-20; Лк 8,26-39)
28 Када је стигао на другу обалу, у гадарински[a] крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.
29 »Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«
30 А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.
31 Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«
32 »Идите«, рече им он.
И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води. 33 Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима. 34 Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International