Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма приликом успињања до Храма. Давидова.

Божије обећање

9 Тада Бог благослови Ноја и његове синове, рекавши им: »Будите плодни и множите се и испуните земљу. ² Нека вас се плаше и од вас страхују све животиње на земљи и све птице на небу, сва створења која гмижу по тлу и све рибе у мору – у ваше руке су предате. ³ Све што се креће и живи, нека вам буде за храну. Као што сам вам дао зелене биљке, тако вам сада дајем све.

⁴ »Али не једите месо у ком је још живот, то јест крв. ⁵ За вашу крв, ваш живот, захтеваћу да се положи рачун: захтеваћу то од сваке животиње и човека. Захтеваћу живот сваког човека који другоме узме живот.

⁷ А ви будите плодни и множите се. Нека земља поврви од вас и намножите се на њој.«

⁸ Онда Бог рече Ноју и његовим синовима: ⁹ »Ево, склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, ¹⁰ и са сваким живим бићем које је с вама – са птицама, стоком и свим дивљим животињама, са свим оним што је изашло из лађе с вама – са сваким живим створењем на земљи. ¹¹ Склапам свој савез с вама: Никада више неће сва жива створења бити истребљена водама потопа. Никада више неће потоп затрти земљу.«

¹² Бог рече: »Ово је знак савеза који склапам с вама и са сваким живим бићем које је с вама, за сва будућа поколења: ¹³ Ставио сам своју дугу у облаке, и она ће бити знак савеза између мене и земље. ¹⁴ Кад год навучем облаке над земљу, и у облацима се појави дуга, ¹⁵ сетићу се свога савеза с вама и са сваким живим бићем. И никада више неће воде постати потоп да затру сва жива створења. ¹⁶ Кад год се у облаку појави дуга, видећу је и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића на земљи.«

¹⁷ Бог рече Ноју: »То је знак савеза који сам склопио са свим живим створењима на земљи.«

³² И шта још да кажем? Немам времена да вам причам о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, ³³ који су вером покорили царства, завели правду, добили обећано, затворили уста лавовима, ³⁴ угасили силу огња, избегли оштрицу мача, оснажили се у слабости, ојачали у боју, туђинске војске натерали у бекство. ³⁵ Жене су, васкрсењем, поново добиле своје мртве. Други су били стављени на муке, али су одбили избављење, да би добили боље васкрсење. ³⁶ Неки су доживели ругање и батинање, па и окове и тамницу. ³⁷ Каменовали су их, секли, убијали мачем. Потуцали су се у овчијим кожусима, у кострети, у немаштини, у невољи, у злостављању – ³⁸ свет их није био достојан. Лутали су по пустињама и горама, по пећинама и јамама у земљи. ³⁹ И сви су они похваљени због своје вере, али нису примили обећано. ⁴⁰ Јер, Бог је за нас предвидео нешто боље, да они не достигну савршенство без нас.