Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
36 Када се Авигајил вратила Навалу, он је у кући одржавао гозбу попут царске. Био је добро расположен и веома пијан, па му она до зоре не рече ништа. 37 А ујутро, када се Навал отрезнио, његова жена му све исприча, на шта њега издаде срце и он се укочи као камен. 38 Десетак дана касније, ГОСПОД га удари, и он умре.
39 Чувши да је Навал умро, Давид рече: »Хвала ГОСПОДУ, који ме је подржао против Навала и осветио срамоту коју ми је он нанео. Спречио је мене, свога слугу, да учиним зло, а Навалово злодело свалио је на његову главу.«
Потом Давид посла поруку Авигајил тражећи од ње да му буде жена.
40 Његове слуге одоше у Кармел и рекоше Авигајил: »Давид нас је послао да те одведемо к њему да му будеш жена.«
41 Она се ничице поклони и рече: »Ја, твоја слушкиња, господару, спремна сам да ти служим и да перем ноге твојим слугама.«
42 Потом Авигајил брзо узјаха магарца и, у пратњи пет својих слушкиња, пође за Давидовим гласницима, и постаде му жена.
Исус се моли на Маслинској гори
(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)
39 Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.
40 Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«
41 Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, 42 говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«
43 Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. 44 А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.[a]
45 Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, 46 па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International