Revised Common Lectionary (Complementary)

³ Докле ћете насртати на мене?
    Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
    као нагнут зид, као ограда климава.
⁴ Заверу су сковали
    да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
    Устима ме благосиљају,
    а у себи проклињу. Села

⁵ Само је у Богу починак, душо моја,
    од њега је моја нада.
⁶ Само је он моја Стена и Спаситељ,
    моје утврђење високо, нећу се пољуљати.

⁷ Код Бога је моје спасење и слава,
    Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
⁸ У њега се уздај у свако доба, народе,
    своје срце изливајте пред њим.
    Бог је наше уточиште. Села

⁹ Људи су само дашак,
    људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
    од дашка би били лакши.
¹⁰ Не уздајте се у изнуђено,
    не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
    нека вам се срце за њега не везује.

¹¹ Бог рече једно,
    а ја чух и друго:
да је у Богу снага
¹²     и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.

⁸ Господ ГОСПОД самим се собом закле,
    ГОСПОД, Бог над војскама, говори:
»Гнушам се охолости Јаковљеве
    и мрзим његове тврђаве.
Предаћу његовом непријатељу
    град и све у њему.«

¹² Трче ли коњи по литицама?
    Оре ли се море воловима?
А ви сте правду претворили у отров
    и плод праведности у пелен,
¹³ ви који се радујете
    што је Ло Девар освојен и говорите:
»Карнајим смо заузели својом снагом.«

¹⁴ ГОСПОД, Бог над војскама, говори:
    »Дићи ћу један народ против тебе,
    народе Израелов,
који ће те тлачити од Лево-Хамата
    па све до долине Араве.«