Revised Common Lectionary (Complementary)

²² Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока. ²³ А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину.

Јаков се рве с Богом

²⁴ Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа. ²⁵ Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао.

²⁶ Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.«

Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.«

²⁷ Онај га упита: »Како се зовеш?«

Он одговори: »Јаков.«

²⁸ »Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел^[a], јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.«

²⁹ Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.«

Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?«

И онда га тамо благослови.

³⁰ Јаков то место назва Пениел^[b], говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.« ³¹ Када је прошао Пенуел^[c], сунце грану изнад њега. А због кука је храмао.

Песма приликом успињања до Храма.

¹⁴ Али ти остани у ономе што си научио и у шта си уверен, свестан од кога си научио ¹⁵ и да од малих ногу знаш Света писма, која могу да те учине мудрим за спасење кроз веру у Христа Исуса. ¹⁶ Све Писмо је од Бога надахнуто и корисно за поучавање, за прекоревање, за поправљање, за одгајање у праведности, ¹⁷ да Божији човек буде потпуно припремљен за свако добро дело.

4 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом – који ће судити и живима и мртвима – и његовим Доласком^[a] и његовим Царством: ² проповедај Реч, спреман и у време и у невреме, уверавај, прекоревај, бодри, са свом стрпљивошћу и поуком. ³ Јер, доћи ће време када људи неће подносити исправно^[b] учење, него ће у складу са својим пожудама себи нагомилавати учитеље да им говоре оно што прија њиховим ушима, ⁴ па ће уши окренути од истине и приклонити се измишљотинама. ⁵ А ти у свему буди трезвен, издржи злопаћење, изврши дело еванђелисте, доврши своју службу.

Прича о упорној удовици

18 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. ² »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. ³ А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ ⁴ Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу ⁵ зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«

⁶ Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. ⁷ Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? ⁸ Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«