Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
14 Зашто седимо овде? На окуп!
Бежимо у утврђене градове
и тамо пропаднимо!
Јер, ГОСПОД, наш Бог,
на пропаст нас осуди
и даде нам да пијемо отровне воде,
јер смо против њега згрешили.
15 Миру смо се надали,
али никакво добро не стиже,
времену исцељења,
али би само ужас.
16 Фрктање коња непријатељевих
чује се из Дана;
од њиштања његових пастува
сва земља се тресе.
Дошли су да прождру земљу
и све што је у њој,
град и све његове житеље.
17 »Ево, послаћу отровнице међу вас,
гује које се не могу зачарати,
и оне ће вас уједати«,
говори ГОСПОД.
18 О, Тешитељу мој у тузи,
срце је у мени изнемогло.
19 Чуј вапај мога народа
из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
Зар његов Цар није више тамо?«
»Зашто су ме изазвали на гнев
својим ликовима,
идолима туђим, ништавним?«
20 »Жетва прође,
лето се заврши,
а ми нисмо спасени.«
21 Сатрвен сам,
јер је и мој народ сатрвен;
у жалости сам, а ужас ме спопада.
22 Зар нема мелема у Гиладу?
Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
за рану мога народа?
Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач
(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)
40 Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. 41 Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, 42 јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења[a] и нико није могао да је излечи. 44 Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.
45 А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«
Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«
46 Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«
47 Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.
48 »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«
49 Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«
50 А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«
51 Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. 52 А сви су плакали и туговали за њом.
»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«
53 Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.
54 Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«
55 Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. 56 Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International