Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
25 А у целом Израелу ниједан човек није био толико хваљен због своје лепоте као Авесалом: био је без мане од главе до пете. 26 Кад год би шишао косу, што је чинио с времена на време, кад би му постала претешка, мерио би је: била би тешка две стотине шекела[a] царске мере.
27 Авесалому су се родила три сина и кћи. Кћи му се звала Тамара и била је прелепа жена.
28 Авесалом проведе две године у Јерусалиму, а да није видео цара. 29 Он онда посла по Јоава да га пошаље цару, али овај одби да дође. Он посла по њега други пут, али он опет одби.
30 Тада Авесалом рече својим слугама: »Слушајте: Јоавова њива је поред моје. Он тамо гаји јечам. Идите и запалите је.«
Тако Авесаломове слуге запалише Јоавову њиву.
31 Тада Јоав дође у Авесаломову кућу и упита га: »Зашто су ми твоје слуге запалиле њиву?«
32 »Слушај«, рече му Авесалом, »поручио сам ти да дођеш да те пошаљем цару да га питаш: ‚Зашто сам долазио из Гешура? Било би боље да сам остао тамо.‘ Дакле, хоћу да видим цара. Ако сам за нешто крив, нека ме погуби.«
33 Тако Јоав оде цару и то му исприча, па цар позва Авесалома. Авесалом уђе код цара и ничице му се поклони, а цар га пољуби.
2 Тада му донеше једног одузетог човека који је лежао на постељи.
Када је видео њихову веру, Исус рече одузетоме: »Само храбро, синко, опраштају ти се греси.«
3 Тада неки учитељи закона рекоше у себи: »Овај хули!«
4 А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите? 5 Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? 6 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«
7 И човек устаде и оде кући.
8 Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International