Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
Три посетиоца
18 ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге.
2 Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини!
Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље, 3 па рече: »Господару[a], ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш. 4 Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом. 5 Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.«
»Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.«
6 Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее[b] белог брашна, па замеси и испеци лепиње!«
7 Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело. 8 Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом.
9 »Где ти је жена Сара?« упиташе га.
А он одговори: »Ено је у шатору.«
10 Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.«
А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега. 11 И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу.
12 Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.«
13 Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘ 14 Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.«
15 Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила.
А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.«
Павлова захвалност
10 Веома сам се обрадовао у Господу што се најзад пробудила ваша брига за мене. Бринули сте се ви и раније, али нисте имали прилике да то покажете. 11 Не кажем то зато што сам у оскудици; јер, научио сам да у свим околностима будем задовољан. 12 Знам шта значи оскудевати, знам шта значи имати у изобиљу. Навикао сам на све и свашта: и да будем сит и да гладујем, и да имам у изобиљу и да оскудевам. 13 Све могу у Ономе који ми даје снагу.
14 Ипак, лепо је од вас што сте са мном поделили моју невољу. 15 А и ви, Филипљани, знате да у почетку мога проповедања еванђеља, када сам отишао из Македоније, ниједна црква није учествовала у мојим давањима и примањима, осим вас јединих. 16 Чак сте ми и у Солун повремено слали за моје потребе. 17 Не, не тражим поклон, него тражим многострук плод који се уписује на ваш рачун. 18 Свега имам, и то у изобиљу. Подмирен сам потпуно откако сам од Епафродита примио оно што сте ми послали – пријатан мирис, жртву Богу прихватљиву и пријатну. 19 А мој Бог ће, по богатству своје славе у Христу Исусу, задовољити сваку вашу потребу.
20 Нашем Богу и Оцу нека је слава довека. Амин.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International