Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
18 Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске,
нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица.
Не дај себи одушка
ни одмора зеници свога ока.
19 Устани, вичи ноћу,
када почињу ноћне страже.
Као воду излиј своје срце
пред лицем Господњим.
Подигни руке к њему за живот своје деце,
која од глади скапавају на угловима свих улица.
20 Погледај, ГОСПОДЕ, и види:
с ким си овако поступио?
Зар да жене једу свој пород,
децу коју су неговале?
Зар да свештеник и пророк буду убијени
у Господњем светилишту?
21 Дечаци и старци на земљи леже на улици,
моје девојке и младићи падоше од мача.
Ти их поби у дан свога гнева,
ти их посече без милости.
22 Као на празник, тако си одасвуд
позвао ужас на мене,
па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ
нико не измаче нити преживе.
Оне које сам однеговала и одгајила,
мој непријатељ поби.
Излечење опседнутога
(Мк 1,21-28)
31 Потом оде у галилејски град Кафарнаум, па је у суботу учио народ, 32 а они су се дивили његовом учењу, јер је његова реч имала снагу. 33 А у синагоги је био један човек кога је опсео демон, нечисти дух.
Он снажним гласом повика: 34 »Еј, шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији.«
35 А Исус му запрети рекавши: »Умукни и изађи из њега!«
Тада демон обори човека пред свима, па изађе из њега не наудивши му.
36 Сви се веома зачудише и рекоше један другом: »Какво је то учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!«
37 И глас о Исусу рашири се по свим околним местима.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International