Revised Common Lectionary (Complementary)
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Позив на покајање
5 Чујте ову реч, народе Израелов, ову тужбалицу коју о вама певам:
2 »Паде Девица Израел,
да се више не дигне,
остављена сама у својој земљи,
а никога да је подигне.«
3 Овако каже Господ ГОСПОД:
»Граду који у бој за народ Израелов
пошаље хиљаду војника,
само стотина ће остати.
Граду који у бој
пошаље стотину војника,
само десет ће остати.«
4 Овако ГОСПОД каже народу Израеловом:
»Тражите ме, и живећете.
5 Али, не тражите у Бетелу,
не идите у Гилгал,
не путујте у Беер-Шеву.
Јер, Гилгал ће сигурно отићи у изгнанство
и Бетел се претворити у ништа.«
6 ГОСПОДА тражите, и живећете,
или ће он као пожар протутњати
кроз народ Јосифов,
Бетел прогутати,
а никога да га угаси.
7 Тешко вама који правду
претварате у пелен
и праведност бацате о земљу!
8 Ономе који је створио Влашиће и Ориона,
који таму претвара у зору
и дан окреће у мрклу ноћ,
који морске воде позива
и излива их на лице земље
име је ГОСПОД.
9 Он тврђави шаље уништење ненадано
и пропаст доноси утврђеном граду.
Павле ухваћен
27 Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.
28 »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«
29 Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.
30 Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. 31 Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. 32 Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.
33 Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио. 34 А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну. 35 Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу. 36 Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«
Павле се брани пред народом
37 Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«
А овај рече: »Зар знаш грчки? 38 Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде сикарија?«
39 »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International