Revised Common Lectionary (Complementary)

Илијино вазнесење

2 Пре него што је ГОСПОД узео Илију на небо у вихору, Илија и Јелисије ишли су из Гилгала.

² Илија рече Јелисију: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље у Бетел.«

Али Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И одоше доле до Бетела.

³ Дружина пророкâ из Бетела дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«

»Да, знам«, одврати Јелисије, »али не причајте о томе.«

⁴ Тада му Илија рече: »Остани овде, Јелисије. ГОСПОД ме шаље у Јерихон.«

А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И одоше у Јерихон.

⁵ Дружина пророкâ из Јерихона дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«

»Да, знам«, одврати он, »али не причајте о томе.«

⁶ Тада му Илија рече: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље на реку Јордан.«

А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И обојица пођоше даље.

⁷ Педесеторица из дружине пророкâ дођоше и стадоше подаље, преко пута места на коме су се Илија и Јелисије зауставили на Јордану. ⁸ Илија узе свој огртач, смота га и удари њиме по води, и вода се раздвоји налево и надесно, па њих двојица пређоше по сувом.

⁹ Када су прешли, Илија рече Јелисију: »Кажи ми шта да учиним за тебе пре него што од тебе будем узет.«

»Да на мени буде двострука мера твога духа«, одговори Јелисије.

¹⁰ »Много тражиш«, рече Илија. »Али, ако ме будеш видео када будем узет од тебе, биће ти, а ако ме не будеш видео, неће.«

¹¹ И док су њих двојица тако ишли и разговарали, одједном се појавише огњена кола и коњи и раздвојише их, и Илија се у вихору подиже на небо.

¹² Јелисије то виде, па повика: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!«

И Јелисије га више не виде. Онда зграби и раздре своју одећу надвоје.

Псалам Асафов.

³ Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају. ⁴ Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика. ⁵ Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса. ⁶ Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«^[a], засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.

Преображење

(Мт 17,1-13; Лк 9,28-36)

² Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази. ³ Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити. ⁴ Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.

⁵ Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁶ Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.

⁷ Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«

⁸ И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих.