Revised Common Lectionary (Complementary)
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
Јелисије враћа у живот сина богате Шунемке
8 Једног дана Јелисије оде у Шунем. Тамо је живела једна богата жена, која га позва да једе код ње. И отада је, кад год је пролазио онуда, ишао онамо да једе.
9 Она рече своме мужу: »Знам да је овај човек који често долази овамо Божији свети човек. 10 Хајде да му направимо собицу на крову и ставимо у њу постељу, сто, столицу и светиљку, па нека борави у њој кад год дође к нама.«
11 Када је једног дана Јелисије опет дошао, попе се у своју собу и леже, 12 па рече свом слузи Гехазију: »Позови Шунемку.«
Овај је позва и она стаде пред Јелисија, 13 а он рече слузи: »Кажи јој: ‚Лепо си се старала о нама. Шта ми можемо да учинимо за тебе? Треба ли да кажемо коју реч за тебе цару или заповеднику војске?‘«
Она одговори: »Ја живим међу својим народом.«
14 »Шта да учинимо за њу?« упита Јелисије.
А Гехази рече: »Ето, она нема сина, а муж јој је стар.«
15 Тада Јелисије рече: »Позови је.«
И он је позва, а она стаде код улаза.
16 »Догодине у ово време«, рече Јелисије, »у наручју ћеш држати сина.«
»Не, господару«, одврати она. »Не заваравај своју слушкињу, Божији човече.«
17 Али жена затрудне и роди сина баш у оно време наредне године за које јој је Јелисије и рекао.
32 Јелисије стиже до куће и нађе дечака како лежи мртав на његовој постељи, 33 па уђе, затвори врата за собом и помоли се ГОСПОДУ. 34 Онда се попе на постељу и леже на дечака уста на уста, очи на очи, руке на руке. Како се пружио над њим, тако се дечаково тело загреја. 35 Јелисије устаде, па се усхода по соби, а онда се попе на постељу и опет се пружи над дечаком. Дечак кину седам пута и отвори очи.
36 Јелисије позва Гехазија и рече: »Зови Шунемку.«
И овај тако учини.
Када је дошла, он рече: »Узми свог сина.«
37 Она уђе, паде му пред ноге и ничице се поклони, па узе свог сина и изађе.
Павле и Варнава у Иконијуму
14 У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка. 2 А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће. 3 Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.
4 Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ. 5 Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују, 6 они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, 7 па су тамо проповедали еванђеље.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International