Revised Common Lectionary (Complementary)

Обраћење Етиопљанина

²⁶ Тада је анђео Господњи рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, према путу што се од Јерусалима спушта према Гази; тај пут је пуст.“ ²⁷ Филип се спремио и отишао. Баш тада наиђе неки Етиопљанин, евнух, великодостојник етиопске царице Кандаке, и надгледник целе њене ризнице. Он је дошао у Јерусалим да се поклони Богу. ²⁸ Враћајући се кући седео је у својим кочијама и читао Књигу пророка Исаије. ²⁹ Тада Дух рече Филипу: „Иди и држи се тих кочија.“

³⁰ Филип је притрчао кочијама, па кад је чуо да Етиопљанин чита из пророка Исаије, упита га: „Да ли разумеш то што читаш?“

³¹ „Како да разумем – одговори Етиопљанин – када нема никога да ми објасни?“ Затим је позвао Филипа да седне с њим.

³² У одељку из Писма који је Етиопљанин читао, писало је следеће:

³⁴ Евнух је упитао Филипа: „Реци ми, молим те, о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ ³⁵ Тада му је Филип, полазећи од истог одељка Писма, објавио Радосну вест о Исусу.

³⁶ Путујући тако, дошли су до неке воде. Евнух рече: „Ево воде! Шта ми брани да будем крштен?“ ³⁷ „Може – одговори Филип – ако верујеш свим својим срцем.“ „Верујем – рече евнух – да је Исус Христос Син Божији.“ ³⁸ Наредио је да се кочија заустави. Затим су обојица, Филип и евнух, сишли у воду, па га је Филип крстио. ³⁹ Када су изашли из воде, Дух Божији изненада узе Филипа, и евнух га више није видео. Ипак, наставио је својим путем радујући се. ⁴⁰ Филип се, међутим, нашао у Азоту, па је путујући проповедао Радосну вест по свим градовима све док није дошао у Кесарију.

Бог је љубав

⁷ Вољени моји, волимо једни друге, јер љубав долази од Бога. Свако ко воли, од Бога је рођен и познаје Бога. ⁸ Ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. ⁹ Бог је показао своју љубав према нама тако што је послао у свет свога јединорођенога Сина да бисмо ми имали живот његовим посредством. ¹⁰ Ово је љубав: нисмо ми заволели Бога, него је Бог заволео нас и послао свога Сина да буде жртва за опроштење наших греха. ¹¹ Вољени моји, ако нас је Бог толико заволео и ми смо дужни да волимо једни друге. ¹² Бога нико никада није видео, али ако волимо једни друге, Бог остаје у нама, те љубав његова у нама бива савршена.

¹³ По овоме знамо да остајемо у њему и он у нама: дао нам је свога Духа. ¹⁴ А ми смо видели да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. ¹⁵ Ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. ¹⁶ И ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали у њу.

Бог је љубав и ко живи у љубави, Бог остаје у њему и он у Богу. ¹⁷ Љубав је међу нама дошла до савршенства, да бисмо имали поуздање на Судњи дан. Јер, какав је он, такви смо и ми на овом свету. ¹⁸ У љубави нема страха. Савршена љубав изгони страх, јер страх претпоставља казну. Ко год страхује, није дошао до савршенства у љубави.

¹⁹ Ми волимо, јер је он први заволео нас. ²⁰ Ако неко каже: „Волим Бога!“, а мрзи свога брата, лажљивац је. Ко не воли свога брата којега види, не може волети ни Бога којега не види. ²¹ Ову заповест имамо од њега: ко воли Бога, да воли и свога брата.

Исус – прави чокот

15 Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. ² Он уклања сваку лозу на мени која не рађа род, а чисти сваку која рађа, да би више рода донела. ³ А вас је већ очистила реч коју сам вам говорио. ⁴ Останите у мени и ја ћу остати у вама. Као што лоза, сама од себе, не може да доноси род ако не остане на чокоту, тако ни ви не можете да доносите плод ако не останете у мени.

⁵ Ја сам чокот, а ви сте лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај доноси много плода, јер без мене не можете ништа чинити. ⁶ Ако неко не остане у мени, тај се избацује као одсечена лоза, те се суши, а као такву је скупљају и бацају у ватру, па је спаљују. ⁷ Ако останете у мени и ако моје речи остану у вама, тражите што хоћете и добићете. ⁸ Ово је на славу мога Оца: да доносите многоструки род и да будете моји ученици.