Revised Common Lectionary (Complementary)

³ Јер Господ је велик Бог,
    цар је велик над свим боговима.
⁴ У његовој су руци дубине земаљске,
    његови су врхови планина.
⁵ Његово је море, он га је створио;
    руке су му копно начиниле.

⁶ Дођите да ничице попадамо!
    Хајде да се поклонимо и клекнемо
    пред Господом, Саздатељем нашим!
⁷ Јер он је наш Бог,
    а ми народ његове испаше,
    стадо које води.

Данас кад глас његов чујете:
⁸ „Тврда срца не будите као на Мериви,
    у пустињи у дан Масе^[a].
⁹ Оци ваши мене су кушали,
    изазивали ме, иако су дела моја гледали.
¹⁰ Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
    ’Верности нема у њима никакве,
    путеве моје они не познају.’
¹¹ У гневу сам се тада заклео:
    ’Неће они ући у мој починак.’“

¹¹ То је дан градње твојих зидова,
    тога дана ће се твоја међа проширити.
¹² Тога ће ти дана долазити
    од Асирије до градова Египта;
и од Египта до реке Еуфрат;
    од мора до мора
    и од горе до горе.
¹³ И земља ће се претворити у пустош
    због њених становника,
    због плода дела њихових.

¹⁵ „Као у данима твог изласка из египатске земље
    показаћу вам чудеса.“

¹⁶ Народи ће гледати
    и застидеће се све своје снаге.
Затиснуће уста своја
    и уши ће им заглувети.
¹⁷ Лизаће прашину попут змије,
    попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда.
Због Господа, нашег Бога,
    престрављени биће
    и плашиће те се.
¹⁸ Ко је Бог теби налик,
    што кривице прашта
    и прелази преко греха остатка свог наследства?
Не срди се довека
    већ ужива у милости.
¹⁹ Опет ће се смиловати на нас
    и згазити наше кривице.
    Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове.
²⁰ Показаћеш истину Јакову
    и милост Авра̂му
како си се од давнина
    заклео нашим оцима.