Old/New Testament
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
1 Боже, ти си Бог мој,
кога тражим.
Жедна те је моја душа,
за тобом моје тело жуди
у земљи сувој и изнуреној,
у којој нема воде.
2 Да, у светилишту сам те видео,
видео твоју снагу и славу.
3 Зато што је твоја љубав боља од живота,
моје усне ће те хвалити.
4 Благосиљаћу те док сам жив;
дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.
5 Бићу сит као од најбољег јела;
кличућим уснама моја уста ће те хвалити.
6 Сећам те се на својој постељи,
на тебе мислим у ноћним сатима.
7 Ти си Помагач мој,
зато у сенци твојих крила кличем.
8 Душа ми се приљубила уз тебе,
твоја ме десница придржава.
9 А они што би да ми узму живот, да га униште,
у Подземље ће отићи.
10 Биће предати мачу
и постати храна шакалима.
11 А цар ће се радовати у Богу.
Хвалиће се сви који му се заклињу на верност[a],
а уста лажљиваца биће запушена.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
Мртви греху, живи у Христу
6 Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост? 2 Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему? 3 Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? 4 Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. 5 Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. 6 Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – 7 јер ко је умро, решио се греха.
8 Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, 9 знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. 10 Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. 12 Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама. 13 Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности. 14 Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.
Робови праведности
15 Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто! 16 Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни – било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност. 17 Али, хвала Богу што сте се, иако сте били слуге греха, од срца покорили примеру учења коме сте предати. 18 Ослобођени греха, постали сте слуге праведности.
19 Људским језиком говорим због слабости вашег тела. Као што сте своје удове давали да служе нечистоти и све већем безакоњу, тако сада дајте своје удове да служе праведности, што води светости. 20 Док сте били слуге греха, били сте слободни од праведности. 21 И какав сте плод тада доносили? Оно чега се сада стидите, јер је коначни исход тога смрт! 22 Али, сада када сте ослобођени греха и када сте постали Божије слуге, плод који доносите води светости, а коначни исход тога је вечни живот. 23 Јер, плата за грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International