Old/New Testament
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Михтам Давидов. За поуку. Када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Цове и када се Јоав вратио и убио дванаест хиљада Едомаца у Долини соли.
1 Одбацио си нас, Боже,
пробио нам бојне редове;
разгневио си се.
Сада нас врати.
2 Затресао си земљу и расцепио је.
Зацели јој пукотине од силног потреса.
3 Ударио си свој народ тешком невољом,
напио нас вином од ког се посрће.
4 А онима који те се боје
заставу си дигао да се ван домета лука склоне, Села
5 да се избаве они које волиш.
Спаси својом десницом и услиши ме.
6 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу и Сихем разделити,
долину Сукот размерити.
7 Гилад је мој и Манасија је мој,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
8 Моав ми је суд за прање,
на Едом ћу бацити сандалу,
над Филистејом победнички поклич испуштам.«
9 Ко ће ме спровести до града утврђеног?
Ко ће ме довести до Едома?
10 Зар нећеш ти, Боже,
ти који нас одбаци,
ти, Боже, који више не излазиш у бој
с нашим војскама?
11 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
12 С Богом ћемо чинити силна дела
и он ће згазити наше душмане.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
Мир и радост
5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа. 2 Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу. 3 И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост, 4 стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду. 5 А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат.
6 Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике. 7 Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре. 8 Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас.
9 Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева. 10 Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом! 11 И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење.
Адам и Христос
12 Стога, као што је грех ушао у свет преко једног човека, а преко греха смрт, тако је смрт снашла све људе, јер су сви згрешили. 13 Грех је у свету био пре Закона, али грех се никоме не рачуна када нема закона. 14 Од Адама до Мојсија, међутим, смрт је владала и над онима који нису згрешили сличним прекршајем као Адам, који је слика Онога који ће доћи.
15 Али, милосни дар није као преступ. Јер, ако су многи умрли због преступа једног човека, колико обилније се на многе излила Божија милост и дар који је дошао милошћу једног човека, Исуса Христа. 16 И тај дар није као оно што је дошло преко онога који је згрешио. Наиме, после једног преступа дошао је суд који је донео осуду, а милосни дар је дошао после многих преступа и донео оправдање. 17 Јер, ако је због преступа једног човека смрт владала посредством тог једног човека, колико ће пре они који примају изобиље милости и дар праведности владати у животу посредством једног човека, Исуса Христа!
18 Као што је, дакле, због једног преступа све људе снашла осуда, тако је због једног праведног дела дошло оправдање које доноси живот свим људима. 19 Јер, као што су непослушношћу једнога многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни.
20 А Закон је додат да се умноже преступи. Али, где се умножио грех, милост се умножила још више, 21 да би, као што је грех владао помоћу смрти, тако и милост владала помоћу праведности која води у вечни живот кроз Исуса Христа, нашег Господа.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International