Old/New Testament
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.
47 Сви народи, запљескајте длановима;
кличите Богу веселим узвиком!
2 Јер је страшан Свевишњи Господ,
цар велики над свом земљом.
3 Он нам је покорио народе
и људе под ноге наше.
4 Наследство је за нас одабрао,
понос за Јакова кога воли. Села
5 Подиже се Бог уз поклик;
Господ, уз звук трубе.
6 Певајте славопоје Богу,
певајте славопоје;
певајте славопоје цару нашем,
певајте славопоје.
7 Јер, Бог је цар целе земље;
певајте песму поучну.
8 Бог влада над народима,
Бог столује на престолу свом светом.
9 Племићи народа се окупљају,
са народом Бога Авра̂мовог;
Божији су штитови земље
и он је преузвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
48 Велик је Господ,
многе хвале вредан,
у граду Бога нашег,
на његовој светој гори.
2 Прелепа је њена висина,
радост је целе земље;
гора Сион, на ивицама севера,
град је великог цара.
3 Бог је у утврђењима својим,
за заклон је себе обзнанио.
4 Јер, гле, цареви су окупљени,
заједно напредују.
5 И кад су га видели, запањише се,
ужаснуше се и умакоше.
6 Трепет их је тамо обузео
и бол као породиљу.
7 Ветром са истока
скршио си лађе тарсиске.
8 Као што смо чули,
тако смо и видели
у граду Господа над војскама,
у граду Бога нашега,
Бога који га је довека основао. Села
9 Боже, усред Дома твога размишљамо
о милости твојој.
10 Попут твог имена, Боже,
слава ти прелази крајеве земље,
десница ти обилује праведношћу.
11 Гора Сион нека се радује,
нека се веселе Јудина насеља
због твојих прописа.
12 Обиђите Сион,
око њега корачајте,
куле му пребројте;
13 проверите његове зидине,
утврђења му прегледајте,
да поколењу новом
о томе причате.
14 Јер, ово је Бог,
наш Бог у веке векова;
он нас води и до смрти!
Павле на Малти
28 Пошто смо се спасли, сазнали смо да се то острво зове Малта. 2 Становници Малте су нам исказали несвакидашњу љубазност. Заложили су ватру и све нас позвали к њој због кише која је падала и због хладноће. 3 А када је Павле сакупио гомилу грања и ставио на ватру, изађе змија од топлоте и ухвати му се за руку. 4 Угледавши змију како му виси на руци, домороци рекоше један другоме: „Овај човек је сигурно убица; умакао је мору, али му Правда[a] не дозвољава да живи.“ 5 Но, Павле стресе змију у ватру и ништа му се не догоди. 6 Људи су очекивали да ће отећи или да ће изненада пасти мртав. Но, кад су после дугог чекања видели да му се ништа необично није догодило, променили су мишљење и рекли да је бог.
7 Близу тог места се налазило имање главара тог острва, по имену Публије. Он нас је примио и три дана нас љубазно угостио. 8 Публијев отац је тада лежао свладан грозницом и срдобољом. Павле му је пришао, помолио се, положио руке на њега и исцелио га. 9 Након што се ово догодило, и остали болесници са острва су долазили и били исцељени. 10 Становници су нам указали многе почасти, а када смо одлазили, снабдели су нас са свим што нам је било потребно.
Од Малте до Рима
11 После три месеца, укрцасмо се на неку александријску лађу која је презимила на острву и која је на себи имала заштитни знак близанаца Кастора и Полукса. 12 Допловили смо у Сиракузу, где смо остали три дана. 13 Оданде смо пловећи уз обалу дошли у Региум. Сутрадан је почео да дува јужни ветар, тако да смо већ следећег дана стигли у Путеоле. 14 Тамо смо нашли неку браћу која су нас позвала да проведемо са њима недељу дана. Тако смо дошли у Рим. 15 Кад су браћа из Рима чула да долазим, изашли су нам у сусрет чак до Апијевог форума и Три крчме. Видевши их, Павле захвали Богу и охрабри се.
Павле у Риму
16 Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао. 17 После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима. 18 Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт. 19 Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ. 20 Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“
21 Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби. 22 Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“
23 Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка. 24 Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали.
25 И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије:
26 ’Иди к овом народу и реци му:
Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.
27 Јер је отврднуло срце овога народа,
уши су своје зачепили,
очи су своје затворили,
да очима не виде,
да ушима не чују,
да срцем не разумеју и обрате се,
да их ја исцелим.’
28 Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“ 29 А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом.
30 Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему. 31 Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.