Old/New Testament
41 Не дивља ли када га пробудиш?
А ко је тај што би пред мене да стане?
2 Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?
Па све је моје под небесима!
3 О удовима његовим ја да ћутим нећу,
ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.
4 Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?
Дупли оклоп ко да му пробије?
5 Ко би да му чељусти разјапи
када је страва око његових зуба?
6 Леђа су му од низова крљушти поређаних
и чврсто спојених.
7 Пријањају једна уз другу,
ни ваздух међу њима не пролази.
8 Спојене су међу собом, једна другу држе,
размака немају.
9 Кад он кине, ко да муња сине;
очи му се црвене ко зора.
10 Пламен му из уста сукља,
жеравице ватрене врцају.
11 Пара му се диже из ноздрва,
ко котао кључа и прелива.
12 Својим дахом угаљ распирује,
из ждрела му ватра пламти.
13 Њему снага почива у шији,
испред њега наступа страхота.
14 Набори му на телу пријањају,
чврсти су и непомични.
15 Срце му је као камен тврдо,
тврдо му је као доњи жрвањ.
16 Кад се дигне, застрепе делије,
пред ломњавом одступају.
17 Ко га мачем и дохвати –
ништа му не вреди –
тако и копљем,
стрелом ил’ оствама.
18 Гвожђе му је попут плеве,
а бронза му као дрво труло.
19 Њега стрела потерати неће,
а камење из праћке за њега је плева.
20 Као прутић њему је тољага,
фијуку се копља он подсмева.
21 Стомак му је ко од ломљених црепова,
па кроз блато прође ко дрљача.
22 Због њега дубина проври као лонац,
море се пени као казан масти.
23 За собом оставља траг од пене,
па се чини да је дубина оседела.
24 Нико му сличан на земљи није!
То је створење које страха нема!
25 Он гледа сваког ко је поносан
јер он је цар свих поносних!“
Јов
42 Тада је Јов одговорио Господу овим речима:
2 „Ја знам да си ти свемогућ,
незадрживе су твоје намере!
3 Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’
Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари
које су ми биле чудесне да би их познавао!
4 Рекао си: ’Молим те, чуј ме,
ја ћу да говорим!
Ја ћу тебе да питам
а ти ми разјасни.’
5 Ушима сам слушао о теби
а сада сам те и очима видео!
6 Зато се са̂м себе гадим!
У прашини и пепелу ја се кајем!“
Завршна реч
7 А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! 8 Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ 9 Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.
10 Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. 11 Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит[a] и свако по један златан прстен.
12 Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. 13 Добио је седам синова и три ћерке. 14 Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. 15 По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.
16 Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. 17 Тако је умро Јов, стар и сит живота.
22 На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. 23 Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. 24 Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.
25 Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. 26 Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. 27 Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. 28 Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“
29 Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. 30 Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“
31 „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. 32 Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. 33 Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. 34 Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.
Ослобођење Павла и Силе
35 Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ 36 Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ 37 Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“
38 Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. 39 Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. 40 Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.