Old/New Testament
Елифас
22 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Зар је човек од користи Богу?
Да ли му је мудрац од користи?
3 Зар се Свемоћни радује што си праведан?
Је ли му на корист кад путеве своје учиниш без мане?
4 Прекорева ли те за богобојазност твоју
и да ли се суди с тобом?
5 Није ли голема злоба твоја?
Зар нема краја кривицама твојим?
6 А ти си браћи својој безразложно залог узимао,
и са њих си скидао хаљине.
7 Изнемоглог водом напојио ниси,
а ни гладном хлеба ниси дао.
8 Јесте, ти си човек силан, земљопоседник си,
угледник што у њој живи.
9 Тек, удовице си терао празних руку,
кршио си руке сирочади.
10 И зато су око тебе замке,
ненадана страхота спопада те;
11 или мрак, па не видиш ништа,
силна те је вода потопила.
12 Није ли Бог високо на небесима?
Погледај поврх звезда, како су високо!
13 А ти питаш: ’Зна ли шта Бог?
Да ли суди кроз таму најгушћу?
14 Облаци су скровиште његово, па не види,
он корача по небеском своду.’
15 Пута древног зар ћеш се држати,
оног што га утабаше људи покварени;
16 они што су однешени кад им време није било,
када им је темеље потопила река?
17 Богу су они говорили: ’Прођи нас се!’
И: ’Шта ће Свемоћни да нам ради?’
18 А он им је добрима куће препунио.
Зато је од мене подалеко савет зликоваца!
19 Видеће то праведници и радоваће се,
ругаће им се недужни:
20 ’Душмани ће наши баш збрисани бити,
обиље њихово прогутаће пламен!’
21 Измири се с Богом, молим те,
и у миру буди, да на тебе добро дође.
22 Прихвати, молим те, поуку његових уста
и његове речи у срце своје стави.
23 Вратиш ли се Свемоћноме, обновљен ћеш бити;
уклониш ли безакоње из шатора свога,
24 одбациш ли злато у прашину
и офирско злато по поточном камењу;
25 Свемоћни биће злато твоје,
најчистије сребро твоје.
26 Тада ћеш се радовати Свемоћноме,
лице своје подигнућеш Богу.
27 Молићеш се њему и он ће те чути,
извршићеш своје завете.
28 Остварићеш шта год да одлучиш,
светло ће ти стазе обасјати.
29 Кад понизе људе, ти ћеш рећи:
’Узвисите их!’, и Бог ће тада да спасе скрушене.
30 Он ће да избави и онога што недужан није,
због чистоће руку твојих избавиће њега.“
Јов
23 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Још и данас је јетка моја жалопојка
и с муком се борим да не бих јечао.
3 О, када бих знао где ћу да га нађем,
дошао бих до његовог места!
4 Пред њим бих изложио свој случај,
доказима уста своја напунио.
5 Да ми је да знам којим би ми речима одговорио;
да ми је да разумем шта би ми рекао.
6 Да ли би се силом великом парничио са мном?
Не би, него би се заузео за ме.
7 Онде би се праведник са њим расправио,
мој би ме судија заувек избавио.
8 Гле, одем ли напред, њега нема;
ни позади њега не опажам.
9 Не видим га ни на лево, тамо где делује;
не видим га ни на десно, када се окрене.
10 Али он зна пут којим идем;
претапа ме да чист будем попут злата.
11 По његовој стопи мој је корак ишао,
његовог сам се пута држао и нисам скретао.
12 Заповест његових усана нисам напустио,
чувао сам речи његове више него хлеб насушни.
13 Али он је једини и ко ће да га мења!
Шта год да пожели, он тако и чини.
14 Науме ће своје, мени намењене, извршити,
а у њему још је таквог много чега.
15 Зато сам преплашен од њега;
кад размишљам, јежим се од њега!
16 Елем, Бог је моје срце смалаксао,
Свемоћни ме је престравио;
17 ипак нисам био сатрт мраком,
нити ми је густа тама заклонила лице.
24 Зашто Свемоћни није одредио времена суда?
Зашто они који га познају не виде дане његове?
2 Померају људи међе,
стада отимају, па их напасају;
3 сирочади одводе магарца,
вола за залог узимају од удовице.
4 Они разгоне убоге са пута,
скривају се заједно сиромаси земље.
5 Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;
храну себи траже,
у пустари хлеб за себе и за децу.
6 По пољу купе крму,
пабирче по винограду злобника.
7 Неодевени су, ноћивају без огртача,
на зими су без покривача.
8 Искисли су од планинске кише,
без заклона крије се под стену.
9 Сироче од дојења краду
и од сиромаха узимају залог.
10 Тумарају обнажени,
неодевени снопље носе, а гладни.
11 Међу својим дрворедима цеде уље,
грожђе муљају у каци, а жедни су.
12 Стење народ у граду,
за помоћ вапе смртно рањени,
а Богу то није мрско.
13 А неки су у друштву оних што ратују против светла,
што не маре за путеве светла
и не живе на стазама његовим.
14 У зору се крвник диже,
сиротана и убогог да убије,
а по ноћи је ко лопов.
15 Прељубниково око чека сумрак јер говори:
’Да ме око не угледа!’,
па покрива лице своје.
16 Кад је тама, лопов куће прокопава,
а по дану се закључава
да за светлост не зна.
17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака,
предани су ужасима мрака густог.
18 Пролете они поврх вода,
проклето им наследство у земљи
и нека ниједан не крене ка виноградима.
19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,
тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.
20 Заборавља га мајчина утроба,
црвима је храна;
њега више не спомињу,
неправда ће бити као стабло преломљено.
21 Он наваљује на јалову, на нероткињу;
злоставља удовицу.
22 Силом својом Бог моћнике одвлачи,
подиже се и нико за живот сигуран није.
23 Бог им спокојство даје, па се осилише;
али његове су очи на њиховим путевима.
24 Тек за мало уздигну се и већ их нема;
ко сви други пропадају, вену;
одсецају се као вршци класја.
25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?
Ко ће да обезвреди казивање моје?“
Петров извештај јерусалимској цркви
11 Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. 2 Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: 3 „Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“
4 Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: 5 „Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. 6 Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. 7 Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’
8 Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’
9 Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ 10 Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.
11 Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. 12 Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. 13 Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. 14 Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’
15 Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. 16 Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ 17 Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“
18 Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“
Црква у Антиохији
19 А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. 20 Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. 21 Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.
22 Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. 23 Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. 24 Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.
25 Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. 26 Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“
27 Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. 28 Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. 29 Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. 30 Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.