Old/New Testament

Kraljevska svadbena gozba

22 Isus im ponovno progovori u prispodobama: ² »Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu svojemu sinu. ³ On posla svoje sluge da pozovu uzvanike na svadbu, no oni ne htjedoše doći. ⁴ Posla opet druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, gozbu sam ugotovio, junci su moji i tovljenici poklani i sve je pripravljeno. Dođite na svadbu.' ⁵ Ali oni, ne marivši, otiđoše: jedan na svoju njivu, drugi pak za svojom trgovinom. ⁶ Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i pobiju. ⁷ Kralj se nato razgnjevi i posla svoju vojsku, pogubi one ubojice, a njihov grad spali. ⁸ Tada reče svojim slugama: 'Svadba je pripravljena, ali je uzvanici nisu bili dostojni. ⁹ Pođite dakle na raskršća putova, pa pozovite na svadbu koga god nađete.' ¹⁰ I sluge izađoše na putove i skupiše sve koje nađoše: i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostima.

¹¹ Kad kralj uđe pogledati goste, zamijeti ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho. ¹² I reče mu: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?' A on ostade bez riječi. ¹³ Tada reče kralj poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van, u tamu; ondje će biti plač i škrgut zubi.' ¹⁴ Doista, mnogo je zvanih, ali malo izabranih.«

Caru carevo, Bogu Božje

¹⁵ Tada farizeji otiđoše i održaše vijećanje kako da ga uhvate u riječi. ¹⁶ Pošalju k njemu svoje učenike zajedno s herodovcima da mu reknu: »Učitelju, znamo da si istinit, i da po istini putu Božjemu učiš, i da ti ni do koga nije stalo, jer ne gledaš tko je tko. ¹⁷ Reci nam dakle što misliš: je li dopušteno caru dati porez ili nije?« ¹⁸ Znajući njihovu zlobu, Isus im nato reče: »Zašto me iskušavate, licemjeri? ¹⁹ Pokažite mi porezni novac!« I oni mu doniješe denar. ²⁰ On ih upita: »Čiji je ovo lik i natpis?« ²¹ Rekoše mu: »Carev.« Tada im reče: »Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje.« ²² Kad to čuše, zadiviše se te ga ostaviše i otiđoše.