Old/New Testament

Друга Пасха

9 Првог месеца друге године пошто су изашли из Египта, ГОСПОД рече Мојсију у Синајској пустињи: ² »Нека Израелци славе Пасху у време одређено за њу. ³ Славите је у време одређено за њу, у сутон четрнаестог дана овог месеца, према свим уредбама и законима за њу.«

⁴ Тада Мојсије рече Израелцима да прославе Пасху, ⁵ и они је прославише у Синајској пустињи у сутон четрнаестог дана првог месеца. Израелци урадише све као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

⁶ Али неки од њих нису могли да славе Пасху тог дана јер су били нечисти због додира с мртвацем.

Стога они тог истог дана дођоше Мојсију и Аарону, ⁷ па рекоше Мојсију: »Постали смо нечисти због додира с мртвацем, али зашто да нам буде ускраћено право да са осталим Израелцима принесемо жртву ГОСПОДУ у за то одређено време?«

⁸ Мојсије им рече: »Сачекајте док не сазнам шта ГОСПОД заповеда за вас.«

⁹ Тада ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁰ »Кажи Израелцима: ‚Када неки од вас или од ваших потомака буде нечист због додира с мртвацем, или буде на путу, ипак може да слави ГОСПОДЊУ Пасху. ¹¹ Нека је слави у сутон четрнаестог дана другог месеца. Нека једе пасхалну животињу са бесквасним хлебом и горким биљем. ¹² Ништа од ње нека не оставља до јутра и нека јој не ломи ниједну кост. Када буде славио Пасху, нека се држи свих уредби за њу. ¹³ Ко је чист, а није на путу, па не прослави Пасху, тај нека се одстрани из свога народа, јер није принео ГОСПОДУ жртву у за то одређено време. Нека сноси последице свога греха.

¹⁴ »‚Ако дошљак који борави међу вама жели да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека то чини према уредбама и законима за њу. Нека иста уредба важи и за дошљака и за рођеног Израелца.‘«

Облак над Боравиштем

(2. Мојс 40,34-38)

¹⁵ Онога дана када је Боравиште – Шатор сведочанства – подигнуто, прекрио га је облак. Од вечери до јутра облак над Боравиштем изгледао је као огањ. ¹⁶ Тако је било стално: преко дана га је прекривао облак, који је ноћу изгледао као огањ. ¹⁷ Кад год се облак подизао са Шатора, Израелци су кретали на пут. Где год се облак спуштао, ту су Израелци дизали табор. ¹⁸ На ГОСПОДЊУ заповест су Израелци кретали на пут и на његову заповест су дизали табор. Докле год је облак стајао над Боравиштем, они су остајали у табору. ¹⁹ Када је облак дуго остајао над Боравиштем, Израелци су се држали онога што је ГОСПОД тражио и нису кретали на пут. ²⁰ Понекад је облак био над Боравиштем само неколико дана. На ГОСПОДЊУ заповест су дизали табор и на његову заповест кретали на пут. ²¹ Понекад је облак стајао само од вечери до јутра, а када би се ујутро подигао, кретали су на пут. Ако је облак стајао један дан и ноћ, па се подигао, кретали су на пут. ²² Било да је облак стајао над Боравиштем два дана или месец дана или годину дана, Израелци су остајали утаборени и нису кретали на пут. Али, чим би се подигао, кретали су на пут. ²³ На ГОСПОДЊУ заповест дизали су табор и на ГОСПОДЊУ заповест кретали су на пут. Држали су се онога што је ГОСПОД тражио, у складу са заповешћу коју је дао преко Мојсија.

Сребрне трубе

10 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Направи две трубе од кованог сребра. Оне ће ти служити за сазивање заједнице и за кретање табора на пут. ³ Када обе затрубе, нека се цела заједница окупи пред тобом на улазу у Шатор састанка. ⁴ Ако затруби само једна, нека се пред тобом окупе само поглавари, главе Израелових братстава. ⁵ Када се зачује завијајуће трубљење, нека на пут крену табори на истоку. ⁶ Када се други пут зачује завијајуће трубљење, нека крену табори на југу. Завијајуће трубљење биће знак за покрет. ⁷ Да окупите заједницу, дуните у трубе, али без завијања. ⁸ Нека у трубе дувају свештеници, Ааронови синови. То је трајна уредба за вас из поколења у поколење.

⁹ »Када у својој земљи будете полазили у бој против душманина који вас угњетава, дуните у трубе завијајући. Тада ће вас се сетити ГОСПОД, ваш Бог, и бићете спасени од својих непријатеља. ¹⁰ Тако и у време радости – празникâ који су вам одређени и светковинâ младог месеца – затрубите над својим жртвама паљеницама и жртвама за заједништво, и оне ће бити спомен на вас пред Богом. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.«

Израел одлази са Синајске горе

¹¹ Двадесетог дана другог месеца друге године, облак се подиже са Боравишта сведочанства. ¹² Тада Израелци кренуше из Синајске пустиње, па су путовали од места до места све док се облак није зауставио у пустињи Паран. ¹³ Тако су први пут кренули на заповест коју је ГОСПОД дао преко Мојсија. ¹⁴ Прве су, под својом заставом, кренуле Јудине чете. Њиховом војском заповедао је Наасон син Аминадавов. ¹⁵ Натанаил син Цуаров заповедао је војском Исахаровог племена, ¹⁶ а Елиав син Хелонов војском Завулоновог племена.

¹⁷ Потом је растављено Боравиште, па су кренули и Гершоновци и Мераријевци, који су га носили.

¹⁸ Потом су, под својом заставом, кренуле чете Рувимовог табора. Њиховом војском заповедао је Елицур син Шедеуров. ¹⁹ Шелумиел син Цуришадајев заповедао је војском Симеоновог племена, ²⁰ а Елјасаф син Деуелов војском Гадовог племена.

²¹ Тек тада су кренули Кехатовци, носећи свете предмете, како би Боравиште могло да буде подигнуто пре њиховог доласка.

²² Потом су, под својом заставом, кренуле чете Ефремовог табора. Њиховом војском заповедао је Елишама син Амихудов. ²³ Гамалиил син Педахцуров заповедао је војском Манасијиног племена, ²⁴ а Авидан син Гидонијев војском Венијаминовог племена.

²⁵ На крају су, под својом заставом, кренуле чете Дановог табора, као заштитница свим јединицама. Њиховом војском заповедао је Ахиезер син Амишадајев. ²⁶ Пагиел син Охранов заповедао је војском Асировог племена, ²⁷ а Ахира син Енанов војском Нефталимовог племена.

²⁸ То је био редослед кретања израелских чета када су Израелци кретали на пут.

²⁹ Мојсије рече Ховаву, сину свога таста Реуела Мидјанца: »Полазимо на место за које нам је ГОСПОД рекао: ‚Даћу вам га.‘ Пођи с нама, а ми ћемо бити добри према теби, јер је ГОСПОД Израелу обећао добро.«

³⁰ »Нећу с вама«, одговори овај, »него ћу се вратити у своју земљу, својој родбини.«

³¹ Али Мојсије рече: »Молим те, не одлази од нас. Ти знаш где је у пустињи добро да се утаборимо, па можеш да нам будеш водич. ³² Ако пођеш с нама, делићемо с тобом све оно добро што нам ГОСПОД даје.«

³³ Тако су кренули са ГОСПОДЊЕ горе и путовали три дана. Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је та три дана ишао пред њима да им нађе место за одмор. ³⁴ Преко дана је ГОСПОДЊИ облак био над њима када су из табора кретали на пут.

³⁵ Кад год је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:

³⁶ А када се Ковчег заустављао, говорио је:

Народ тражи да једе меса

11 Народ поче на ГОСПОДЊЕ уши да се жали због својих недаћа. Када их је ГОСПОД чуо, разгневи се. Огањ ГОСПОДЊИ плану међу њима и спали један крај табора. ² Народ завапи Мојсију, па се он помоли ГОСПОДУ, и огањ се угаси. ³ То место прозваше Тавера^[a], јер је огањ ГОСПОДЊИ горео међу њима.

⁴ Људи мешаног порекла који су били међу њима почеше да жуде за другом храном, па Израелци опет узеше да кукају, говорећи: »Е да нам је да једемо меса! ⁵ Сећамо се рибе коју смо бесплатно јели у Египту, па краставаца, диња, празилука, црног и белог лука. ⁶ А сад ископнесмо. Нигде ништа да се једе, само ова мана!«

⁷ Мана је била као зрно коријандера и личила је на смолу. ⁸ Народ је ишао унаоколо и скупљао је, па су је онда млели у ручном млину или је туцали у авану. Кували су је у лонцу или од ње месили лепиње. Укус јој је био сличан укусу нечег што је спремљено с маслиновим уљем. ⁹ Када је ноћу на табор падала роса, падала је и мана.

Мојсије добија седамдесет помоћника

¹⁰ Мојсије је слушао како људи из свих братстава кукају, свако на улазу у свој шатор. ГОСПОД се силно разгневи, и Мојсије се узруја.

¹¹ »Зашто си мене, свога слугу, ударио овим злом?« упита он ГОСПОДА. »Чиме сам те то наљутио да си на мене навалио терет свег овог народа? ¹² Зар сам ја зачео сав овај народ? Зар сам га ја родио, кад ми говориш да га носим на рукама, као што дадиља носи одојче, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим праоцима? ¹³ Где да нађем меса за сав овај народ, који ми стално кука, говорећи: ‚Дај нам да једемо меса!‘ ¹⁴ Не могу сâм да носим сав овај народ – тежак ми је. ¹⁵ Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.«

¹⁶ ГОСПОД рече Мојсију: »Доведи ми седамдесет Израелаца за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Нека дођу до Шатора састанка, да с тобом стану тамо, ¹⁷ а ја ћу сићи и тамо ћу разговарати с тобом. Узећу од Духа који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет народа, да не мораш сам да га носиш. ¹⁸ Кажи народу: ‚Освештајте се за сутра, када ћете јести меса. ГОСПОД вас је чуо када сте кукали: »Е да нам је да једемо меса! Било нам је боље у Египту!« Сада ће вам ГОСПОД дати меса и ви ћете га јести. ¹⁹ И нећете га јести само један дан, или два дана, или пет дана, или десет дана, или двадесет дана, ²⁰ него цео месец, док вам не изађе на нос и не смучи вам се, јер сте одбацили ГОСПОДА, који је међу вама, и кукали пред њим, говорећи: »Зашто смо и одлазили из Египта?«‘«

²¹ Мојсије рече: »Народа међу којим се налазим има шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ‚Даћу им меса да једу месец дана!‘ ²² Зар би им било довољно и да им се покоље сва ситна и крупна стока? Зар би им било довољно и да им се налови сва риба у мору?«

²³ »Зар је рука ГОСПОДЊА прекратка?« рече ГОСПОД Мојсију. »Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.«

²⁴ Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора, ²⁵ а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили. ²⁶ А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору.

²⁷ Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!«

²⁸ На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!«

²⁹ Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!«

³⁰ Потом се Мојсије и старешине Израела вратише у табор.

Препелице

³¹ Од ГОСПОДА се подиже ветар и од мора потера препелице, па их пообара свуда око табора, око два лакта^[b] изнад земље, а дан хода унаоколо. ³² Целог тог дана и ноћи и целог наредног дана народ је излазио и скупљао препелице. И нико није скупио мање од десет хомера^[c]. Потом их разастреше свуда око табора. ³³ Али, док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, ГОСПОД се разгневи на народ и удари га страшном пошашћу. ³⁴ Стога је то место прозвано Киврот Хатаава^[d], јер су тамо сахранили оне који су жудели за другом храном.

³⁵ Из Киврот-Хатааве народ оде у Хацерот, па су боравили тамо.

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Лк 8,26-39)

5 Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај. ² Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом. ³ Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати. ⁴ Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти. ⁵ Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.

⁶ Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се, ⁷ па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«

⁸ Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«

⁹ Затим га упита: »Како се зовеш?«

А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«

¹⁰ И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.

¹¹ А на падини брда пасло је велико крдо свиња, ¹² па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«

¹³ И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору. ¹⁴ А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило. ¹⁵ Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се. ¹⁶ Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама, ¹⁷ па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸ Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим, ¹⁹ али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«

²⁰ И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.