Old/New Testament

6 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Ако неко згреши и учини прекршај против ГОСПОДА тако што слаже свога ближњега у вези с нечим што му је поверено на чување или остављено код њега; или у вези с нечим што је украдено; или превари свога ближњега; ³ или ако нађе нешто што је изгубљено, па слаже о томе; или слаже под заклетвом о било ком греху који људи чине – ⁴ када тако згреши и буде крив, нека врати оно што је украо или стекао преваром, или оно што му је поверено на чување, или оно изгубљено што је нашао, ⁵ или оно за шта се лажно заклео. Нека накнаду изврши у целости, на то нека дода петину вредности и све преда власнику оног дана када буде приносио жртву за кривицу. ⁶ А за казну нека од ситне стоке доведе свештенику, као своју жртву за кривицу ГОСПОДУ, овна без мане и одговарајуће вредности. ⁷ Свештеник ће за њега извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ, и биће му опроштено шта год да је од овога учинио и тако постао крив.«

Жртва паљеница

⁸ ГОСПОД рече Мојсију: ⁹ »Овако заповеди Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву паљеницу: Нека жртва паљеница остане на жртвенику сву ноћ до јутра и нека ватра на жртвенику непрекидно гори. ¹⁰ Нека онда свештеник обуче своју ланену одећу и ланено доње рубље и уклони пепео у који је ватра на жртвенику претворила жртву паљеницу и одложи га крај жртвеника. ¹¹ Потом нека свуче ову одећу и обуче другу и пепео однесе на чисто место ван табора. ¹² Ватра на жртвенику нека непрекидно гори – нека се не гаси. Нека свештеник сваког јутра дода дрва на ватру, наслаже на њу жртву паљеницу и спали лој жртава за заједништво. ¹³ Нека ватра непрекидно гори на жртвенику – нека се не гаси.‘«

Житна жртва коју доноси народ

¹⁴ »‚Ово је закон за житну жртву: Нека је Ааронови синови приносе пред ГОСПОДА пред жртвеником. ¹⁵ Нека свештеник заграби шаку белог брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на жртви и то спали на жртвенику као знамен-жртву^[a], пријатан мирис ГОСПОДУ. ¹⁶ Оно што преостане нека поједу Аарон и његови синови. Нека то једу без квасца и на светом месту, у дворишту Шатора састанка – ¹⁷ нека се не пече с квасцем. То сам им дао као њихов део од жртава спаљених ватром, а пресвето је као и жртва за очишћење и жртва за кривицу. ¹⁸ То сме да једе сваки Ааронов мушки потомак из поколења у поколење као свој редован део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром. Ко год то дотакне, постаће свет.‘«

Житна жртва приликом помазања свештеника

¹⁹ ГОСПОД још рече Мојсију: ²⁰ »Нека Аарон и његови синови принесу ову жртву на дан свога помазања: једну десетину ефе^[b] белог брашна као редовну житну жртву – пола од тога ујутро, а пола увече. ²¹ Спреми је с уљем, у тигању. Донеси је добро измешану и принеси као житну жртву, изломљену на комаде, пријатан мирис ГОСПОДУ. ²² Нека је спреми онај Ааронов син који треба да га наследи као помазани свештеник. Ово је ГОСПОДЊА трајна уредба. Нека се сасвим спали. ²³ Свака свештеничка житна жртва нека се сасвим спали – нека се не једе.«

Жртва за очишћење

²⁴ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁵ »Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву за очишћење: Нека се жртва за очишћење коље пред ГОСПОДОМ, на месту где се коље жртва паљеница. Она је пресвета. ²⁶ Свештеник који је приноси нека је и једе – нека је једе на светом месту, у дворишту Шатора састанка. ²⁷ Шта год дотакне њено месо, постаће свето. Ако њена крв попрска одећу, опери је на светом месту. ²⁸ Земљани суд у ком је месо кувано нека се разбије, а ако је кувано у бронзаном суду, нека се он ориба и испере водом. ²⁹ Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице. Она је пресвета. ³⁰ Али ниједна жртва за очишћење чија је крв унета у Шатор састанка да би се у Светињи извршио обред помирења не сме да се једе – нека се спали.‘«

Жртва за кривицу

7 »Ово је закон за жртву за кривицу, која је пресвета: ² Нека се жртва за кривицу коље на месту где се коље жртва паљеница, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. ³ Нека се принесе сав њен лој: улојени реп и лој са утробе, ⁴ оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима. ⁵ Нека то свештеник спали на жртвенику као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. То је жртва за кривицу. ⁶ Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице, али нека је једе на светом месту. Она је пресвета.

⁷ »Исти закон важи и за жртву за очишћење и за жртву за кривицу. Обе припадају свештенику који њима врши обред помирења. ⁸ Свештеник који за некога приноси жртву паљеницу може за себе да задржи њену кожу. ⁹ Свака житна жртва, било печена у пећи или спремљена у лонцу или тигању, припада свештенику који је приноси. ¹⁰ Свака житна жртва, замешена с уљем или сува, припада свим Аароновим синовима подједнако.«

Жртве за заједништво

¹¹ »Ово је закон за жртву за заједништво која се приноси ГОСПОДУ:«

Жртва захвалница

¹² »Ако се приноси из захвалности, нека се онда са овом жртвом захвалницом принесу и бесквасне погаче замешене с уљем, бесквасне лепиње премазане уљем и погаче од белог брашна замешене с уљем. ¹³ Нека се поред ових погача принесе са жртвом за заједништво која се приноси из захвалности и хлеб умешен с квасцем. ¹⁴ Нека се од сваке жртве једна векна принесе као прилог ГОСПОДУ – то припада свештенику који запљускује крвљу жртве за заједништво. ¹⁵ Месо жртве за заједништво принете из захвалности нека се поједе онога дана кад је принета. Нека се ништа од ње не оставља до јутра.«

Жртва заветна и жртва драговољна

¹⁶ »Али, ако се приноси жртва заветна или жртва драговољна, нека се жртва једе онога дана кад је принета, а ако нешто преостане, сме да се једе и сутрадан. ¹⁷ Месо жртве које преостане за трећи дан нека се спали. ¹⁸ Ако се месо жртве за заједништво буде јело и трећег дана, она неће бити прихваћена и неће се рачунати ономе ко ју је принео, јер је нечиста – ко је буде јео, сносиће последице свога греха. ¹⁹ Месо које дотакне било шта нечисто нека се не једе, него нека се спали. Што се тиче осталог меса, сме да га једе ко год је чист. ²⁰ Али, ако је неко нечист, па једе месо жртве за заједништво принете ГОСПОДУ, нека се одстрани из свога народа. ²¹ Ако неко дотакне нешто нечисто – било људску нечист или нечисту животињу или било шта нечисто и одвратно – па једе месо жртве за заједништво која је принета ГОСПОДУ, тај нека се одстрани из свога народа.«

²² ГОСПОД рече Мојсију: ²³ »Кажи Израелцима: ‚Не једите ни волујски, ни овчији, ни козји лој. ²⁴ Лој животиње која је угинула или коју су растргле дивље животиње сме да се употреби за нешто друго, али га не једите. ²⁵ Ко буде јео лој животиње која се приноси као жртва ГОСПОДУ спаљена ватром, нека се одстрани из свога народа. ²⁶ И, где год живели, не једите ни птичју ни животињску крв. ²⁷ Ако неко буде јео крв, нека се одстрани из свога народа.‘«

Свештенички део од жртава за заједништво

²⁸ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁹ »Кажи Израелцима: ‚Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво, нека један њен део донесе као свој дар ГОСПОДУ. ³⁰ Нека својим рукама донесе жртву ГОСПОДУ која се спаљује ватром. Нека донесе лој заједно са грудима, па нека овамо-онамо окрене груди пред ГОСПОДОМ као жртву окретану. ³¹ Свештеник ће спалити лој на жртвенику, а груди припадају Аарону и његовим синовима. ³² Нека свештенику дарује и десни бут своје жртве за заједништво. ³³ Онај Ааронов син који принесе жртву за заједништво нека добије десни бут као свој део. ³⁴ Од жртава за заједништво које Израелци приносе узимам груди које су окретане и бут који је дарован и дајем их свештенику Аарону и његовим синовима као њихов редован део од Израелаца.‘«

³⁵ То је део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром који је Аарону и његовим синовима додељен онога дана кад су доведени да служе ГОСПОДУ као свештеници. ³⁶ Онога дана кад су помазани, ГОСПОД је заповедио Израелцима да им то дају као њихов редован део из поколења у поколење.

³⁷ То је закон за жртву паљеницу, житну жртву, жртву за очишћење, жртву за кривицу, жртву за свештеничко постављење и жртву за заједништво, ³⁸ који је ГОСПОД дао Мојсију на Синајској гори онога дана када је заповедио Израелцима да приносе своје жртве ГОСПОДУ у Синајској пустињи.

Прича о десет девојака

25 »Царство небеско ће тада бити као десет девојака^[a] које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. ² Пет их је било неразумних, а пет мудрих. ³ Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, ⁴ а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. ⁵ Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.

⁶ »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘

⁷ »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.

⁸ »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘

⁹ »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘

¹⁰ »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.

¹¹ »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘

¹² »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘

¹³ »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«

Прича о талантима

(Лк 19,11-27)

¹⁴ »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. ¹⁵ Једном даде пет таланата^[b], другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.

¹⁶ »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. ¹⁷ Тако исто и онај који је добио два заради још два. ¹⁸ А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.

¹⁹ »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. ²⁰ Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘

²¹ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²² »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘

²³ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²⁴ »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. ²⁵ Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘

²⁶ »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. ²⁷ Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. ²⁸ Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. ²⁹ Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ³⁰ Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«