Old/New Testament

Награда за покорност

(5. Мојс 7,12-24; 28,1-14)

26 »‚Не правите себи ништавне идоле и не подижите себи ни резбарен лик ни свети стуб. Не постављајте у својој земљи камен с резбареним сликама да бисте му се клањали. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.

² »‚Држите моје суботе и поштујте моје светилиште. Ја сам ГОСПОД.

³ »‚Ако будете живели по мојим уредбама и држали се мојих заповести и извршавали их, ⁴ слаћу вам кишу у право време и земља ће вам давати свој род, а дрвеће у пољу своје плодове. ⁵ Вршидба ће вам трајати до бербе грожђа, а берба грожђа до сетве. Јешћете хлеба до миле воље и живети спокојно у својој земљи.

⁶ »‚Дароваћу мир земљи, па ћете легати на починак не страхујући ни од кога. Уклонићу крволочне звери из ваше земље и чувати вам земљу од непријатељевог мача. ⁷ Гонићете своје непријатеље и они ће пред вама падати од мача. ⁸ Вас пет гониће њих стотину и вас стотину гониће њих десет хиљада и они ће пред вама падати од мача. ⁹ Окренућу се к вама и учинити вас плоднима и многобројнима, и држаћу се свога савеза с вама. ¹⁰ Још ћете јести стару летину када будете морали да је избаците да направите места за нову. ¹¹ Ставићу своје Боравиште међу вас и нећу вас презрети. ¹² Живећу међу вама и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. ¹³ Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта, да више не будете робови Египћана. Поломио сам шипке вашег јарма и учинио да ходате усправно.‘«

Казна за непокорност

(5. Мојс 28,15-68)

¹⁴ »‚Али, ако ми се не будете покоравали и не будете извршавали све ове заповести, ¹⁵ ако одбаците моје уредбе и презрете моје законе, ако не будете извршавали све моје заповести и тако погазите мој Савез, ¹⁶ ево шта ћу учинити с вама: послаћу на вас ужас, сушицу и грозницу које ће вам уништити очињи вид и исцедити живот. Узалуд ћете сејати семе, јер ће вам ваши непријатељи појести род. ¹⁷ Окренућу се против вас, и ваши непријатељи ће вас поразити. Над вама ће владати они који вас мрзе. Бежаћете и кад вас нико не буде гонио.

¹⁸ »‚Ако и после свега тога не будете хтели да ми се покоравате, седмоструко ћу вас казнити за ваше грехе. ¹⁹ Сломићу вашу дрску гордост. Учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља под вама као бронза. ²⁰ Улудо ћете трошити снагу, јер вам земља неће давати род ни дрвеће земље своје плодове.

²¹ »‚Ако ми се будете супротстављали и одбијали да ми се покорите, седмоструко ћу вам увећати муке због ваших греха. ²² Послаћу на вас звери које ће вам отимати децу и затирати стоку, а вас учинити тако малобројнима да ће вам путеви опустети.

²³ »‚Ако се упркос свему не поправите, него ми се и даље будете супротстављали, ²⁴ сâм ја ћу се супротставити вама и седмоструко вас ударити муком због ваших греха. ²⁵ Довешћу на вас непријатеља који ће се мачем осветити за кршење Савеза. Када се окупите у својим градовима, послаћу међу вас помор и предати вас у руке непријатељу. ²⁶ А када вам прекинем и снабдевање хлебом, за десет жена биће довољна једна пећ да вам испеку хлеб. Даваће вам га на меру, и ви ћете јести али се нећете најести.

²⁷ »‚Ако ми се ни упркос овоме не покорите, него ми се и даље будете супротстављали, ²⁸ онда ћу се сâм ја у гневу супротставити вама и седмоструко вас казнити за ваше грехе. ²⁹ Јешћете своје синове и кћери. ³⁰ Разорићу ваше узвишице и исећи ваше кадионе жртвенике. Ваше ћу лешине наслагати на лешине ваших идола и презрети вас. ³¹ Градове ћу вам претворити у рушевине и опустошити ваша светилишта. Неће ми више бити мили пријатни мириси ваших жртва. ³² Тако ћу опустошити земљу да ће се запрепастити ваши непријатељи када се у њој настане. ³³ Расејаћу вас по народима. Исукаћу свој мач и гонити вас. Земља ће вам опустети, а ваши градови лежати у рушевинама. ³⁴ Тада ће се земља науживати својих суботњих година све док буде лежала пуста, а ви будете у земљи својих непријатеља. Тада ће се земља одморити и науживати се својих суботњих година. ³⁵ Све док буде лежала пуста, имаће одмор који није имала свих суботњих година док сте у њој живели. ³⁶ А оне од вас који преостану учинићу толико страшљивима у земљама њихових непријатеља да ће их и шушањ листа нагонити у бег. Бежаће као да беже од мача и падаће иако их нико не гони. ³⁷ Спотицаће се један о другога као да беже од мача иако их нико не гони. Нећете моћи да се супротставите непријатељима. ³⁸ Изгинућете међу народима и прождреће вас земља ваших непријатеља. ³⁹ А они од вас који преостану ископнеће у земљама својих непријатеља због свога греха и због греха својих праотаца.

⁴⁰ »‚Али, ако буду хтели да признају свој грех и грех својих праотаца – то да су ме издали и супротстављали ми се, ⁴¹ због чега сам се и ја супротставио њима и послао их у земљу њихових непријатеља – тада, када се њихово окорело^[a] срце понизи и када плате за свој грех, ⁴² сетићу се свога савеза с Јаковом и свога савеза с Исааком и свога савеза с Авраамом и сетићу се земље. ⁴³ Јер, земља коју су оставили науживаће се својих суботњих година док буде лежала пуста, без њих. Они ће платити за свој грех јер су одбацили моје законе и презрели моје уредбе. ⁴⁴ Али ни када буду у земљи својих непријатеља, нећу их одбацити ни презрети толико да их докраја затрем и да раскинем свој савез с њима. Јер, ја сам ГОСПОД, њихов Бог. ⁴⁵ Ради њих ћу се сетити свога савеза с њиховим праоцима, које сам наочиглед народима извео из Египта да будем њихов Бог. Ја сам ГОСПОД.‘«

⁴⁶ То су уредбе, закони и прописи које је на Синајској гори ГОСПОД преко Мојсија ставио између себе и Израелаца.

Прописи о откупу људи, животиња и имања дарованих Богу

27 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Кажи Израелцима: ‚Ако се неко заветује да некога дâ ГОСПОДУ тако што ће платити одговарајућу противвредност, ³ одреди да вредност мушкарца између двадесет и шездесет година старости буде педесет шекела^[b] сребра, према тежини светилишног шекела, ⁴ а вредност жене тридесет шекела^[c]. ⁵ Вредност оних између пет и двадесет година старости нека буде двадесет шекела^[d] за мушко, а десет шекела^[e] за женско. ⁶ Вредност оних између једног месеца и пет година старости нека буде пет шекела^[f] сребра за мушко, а три шекела^[g] за женско. ⁷ Вредност оних преко шездесет година нека буде петнаест шекела^[h] за мушкарца, а десет шекела за жену. ⁸ Ако је онај ко се заветује сувише сиромашан да плати наведену вредност, нека стане пред свештеника, па ће свештеник одредити вредност према томе колико овај може да плати.

⁹ »‚Ако је заветована животиња од оних које се приносе на жртву ГОСПОДУ, таква животиња дата ГОСПОДУ постаје света. ¹⁰ Нека се не надомештава или замењује, ни добра за лошу, ни лоша за добру. Ако ипак једна животиња буде замењена другом, онда и она и њена замена постају свете. ¹¹ Ако је заветована нечиста животиња – она која се не приноси на жртву ГОСПОДУ – нека се животиња доведе пред свештеника, ¹² а свештеник ће одредити да ли је добра или лоша. Коју год цену свештеник одреди, та нека и буде. ¹³ Ако власник хоће да откупи животињу, нека на њену вредност дода још једну петину.

¹⁴ »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ своју кућу као свети дар, нека свештеник процени да ли је кућа добра или лоша. Коју год вредност свештеник одреди, та нека и остане. ¹⁵ Ако онај ко је дао своју кућу хоће да је откупи, нека на њену вредност дода једну петину, и кућа ће опет бити његова.

¹⁶ »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ део земље од своје очевине као свети дар, нека се њена вредност одреди према количини семена потребној да се она засеје – педесет шекела сребра за сваки хомер^[i] семена јечма. ¹⁷ Ако своју њиву дâ у години јубилеја, нека остане раније одређена вредност. ¹⁸ Али, ако своју њиву дâ после године јубилеја, нека свештеник израчуна њену вредност у сребру према броју година које су преостале до наредне године јубилеја, па ће њена раније одређена вредност бити умањена. ¹⁹ Ако онај ко је дао њиву хоће да је откупи, нека на њену вредност дода још једну петину, и она ће опет бити његова. ²⁰ Али, ако не откупи њиву или је прода другом, она више не може да се откупи. ²¹ Када та њива буде враћена у години јубилеја, постаће света ГОСПОДУ као њива која је неповратно предата. Постаће свештеничко власништво. ²² Ако неко, као свети дар, дâ ГОСПОДУ њиву коју је купио, која није део његове очевине, ²³ нека свештеник израчуна њену вредност до године јубилеја, а човек нека истог дана исплати њену вредност као нешто што је свето ГОСПОДУ. ²⁴ У години јубилеја, нека њива буде враћена оном човеку од кога је купљена – првобитном власнику земље. ²⁵ Свака вредност нека се одређује према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера^[j].

²⁶ »‚Нека нико не даје првину животиње као свети дар, јер првина већ припада ГОСПОДУ. Био то во или овца, ГОСПОДУ припада. ²⁷ Ако је првина нечисте животиње, може да се откупи по њеној раније утврђеној вредности, додајући на њу једну петину. А ако не буде откупљена, нека се животиња прода по њеној раније утврђеној вредности.

²⁸ »‚Ништа што човек неповратно преда ГОСПОДУ од онога што поседује – био то човек, животиња или очевина – не сме да се прода или откупи. Све што је неповратно предато, ГОСПОДУ је пресвето. ²⁹ Ниједан човек који је неповратно предат не сме да се откупи, него мора да се погуби.

³⁰ »‚Десетак свега са земље припада ГОСПОДУ, било то жито са поља или плодови са дрвећа. То је ГОСПОДУ свето. ³¹ Ако неко хоће да откупи део од свога десетка, нека на то дода једну петину. ³² Сав десетак од крупне и ситне стоке – свака десета животиња која прође испод пастировог штапа – свет је ГОСПОДУ. ³³ Нека пастир не гледа да ли је животиња добра или лоша и нека је не замењује. Ако је ипак замени, онда и та животиња и њена замена постају свете и не могу се откупити.‘«

³⁴ То су заповести које је на Синајској гори ГОСПОД дао Мојсију за Израелце.

Излечење одузетога

(Мт 9,1-8; Лк 5,17-26)

2 Неколико дана касније, када је Исус опет ушао у Кафарнаум, прочуло се у чијој је кући, ² па се толико људи окупило да није било места чак ни пред вратима. А он им је проповедао Реч.

³ Тада неки дођоше носећи му једног одузетога; носила су га четворица. ⁴ Али, пошто од народа нису могли да му га принесу, направише отвор на крову изнад места где је био Исус, па кад су прокопали кроз њега, спустише простирку на којој је одузети лежао.

⁵ Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.«

⁶ А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило: ⁷ »Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«

⁸ Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите? ⁹ Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘? ¹⁰ Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: ¹¹ »Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.«

¹² И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље.

Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«

Исус позива Левија

(Мт 9,9-13; Лк 5,27-32)

¹³ Потом Исус опет изађе на море, а сав народ му је долазио и он их је учио. ¹⁴ Пролазећи, Исус виде Левија Алфејевог како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«

И овај устаде и пође за њим.

¹⁵ Док је Исус обедовао у Левијевој кући, с њим и с његовим ученицима су обедовали и многи цариници и грешници, јер је било много оних који су пошли за њим.

¹⁶ Када су неки учитељи закона, фарисеји, видели да једе са грешницима и цариницима, упиташе његове ученике: »Зашто он једе с цариницима и грешницима?«

¹⁷ А Исус је то чуо, па им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«

Пост

(Мт 9,14-17; Лк 5,33-39)

¹⁸ Јованови ученици и фарисеји су постили. Неки дођоше и упиташе Исуса: »Како то да Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?«

¹⁹ А Исус им рече: »Могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Све док је младожења с њима, они не могу да посте. ²⁰ Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.

²¹ »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач. Ако то уради, нова закрпа ће се отргнути од старе одеће и рупа ће постати још већа. ²² И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, вино ће поцепати мешине, па ће и вино и мешине пропасти. Него, ново вино у нове мешине.«

Господар суботе

(Мт 12,1-8; Лк 6,1-5)

²³ Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици почеше уз пут да кидају класове.

²⁴ Тада му фарисеји рекоше: »Гледај, чине оно што не сме да се чини у суботу!«

²⁵ »Зар нисте никад читали«, упита их он, »шта је Давид из нужде учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? ²⁶ Ушао је у Божији дом – тада је Авијатар био првосвештеник – и јео свете хлебове, које не сме да једе нико осим свештеникâ, и дао и својим пратиоцима?«

²⁷ Онда им рече: »Субота је створена ради човека, а не човек ради суботе. ²⁸ Тако је Син човечији господар и суботе.«