Old/New Testament
Суд над злим царевима
22 Овако каже ГОСПОД: »Сиђи до палате цара Јуде и тамо објави ову реч: 2 ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ, царе Јуде, ти који седиш на Давидовом престолу – ти, твоји службеници и твој народ који пролази кроз ове капије. 3 Овако каже ГОСПОД: Чините оно што је право и праведно. Избављајте опљачканога из руку његовог тлачитеља. Не чините нажао дошљаку, сирочету или удовици и не злостављајте их. И не проливајте недужну крв на овоме месту. 4 Јер, ако се заиста будете држали ових заповести, онда ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз капије ове палате, возећи се на колима и јашући на коњима, у пратњи својих службеника и народа. 5 Али, ако не послушате ове заповести‘, говори ГОСПОД, ‚самим собом се заклињем да ће ова палата постати развалина.‘
6 »Јер, овако каже ГОСПОД о палати цара Јуде:
»Иако си ми као Гилад,
као врх Либана,
учинићу да будеш као пустиња,
као градови ненастањени.
7 Одвојићу за тебе уништитеље,
свакога с његовим оружјем,
и они ће посећи твоје најбоље кедрове
и побацати их у огањ.
8 »Људи из многих народа пролазиће крај овога града и питати један другога: ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овом великом граду?‘ 9 А одговор ће бити: ‚Зато што су оставили Савез ГОСПОДА, свога Бога, и клањали се другим боговима и служили им.‘«
10 Не плачите за мртвацем
и не кукајте за њим,
него плачите горко за изгнаником,
јер се никад неће вратити
и више неће видети земљу у којој се родио.
11 Јер, овако каже ГОСПОД о Шалуму сину Јосијином, који је наследио свога оца као цар Јуде, али је морао да оде са овог места: »Никада се неће вратити. 12 Умреће у месту у које су га одвели у сужањство и више неће видети ову земљу.«
13 »Тешко оном ко своју кућу гради неправедношћу
и горње одаје неправдом,
терајући ближње да раде без накнаде,
не плаћајући их за њихов труд.
14 Он говори: ‚Саградићу себи велику палату,
с пространим горњим одајама.‘
И пробија на њој велика окна,
облаже је кедровином и боји у црвено.
15 Зар си зато цар
што за кедровином жудиш?
Зар твој отац није имао да једе и пије?
Чинио је што је право и праведно,
и било му је добро.
16 Бранио је права сиромаха и убогога,
и било му је добро.
Зар баш то не значи познавати мене?«
говори ГОСПОД.
17 »А твоје очи и срце окренути су
само непоштеном добитку,
проливању недужне крви,
тлачењу и сатирању.«
18 Стога овако каже ГОСПОД о Јехојакиму сину Јосијином, цару Јуде:
»За њим неће закукати: ‚Авај, брате мој!
Авај, сестро моја!‘
За њим неће закукати: ‚Авај, господару!
Авај, величанство!‘
19 Сахрана ће му бити као сахрана магарчева
– одвући ће га и бацити
ван капија Јерусалима.
20 »Попни се на Либан и вичи,
нека ти се глас чује у Башану,
вичи са Аварима,
јер сви су твоји љубавници сатрвени.
21 Опоменуо сам те док си живео у благостању,
али ти рече: ‚Нећу да слушам!‘
Такав си био од младости
– ниси ме слушао.
22 Ветар ће ти развејати све пастире,
у изгнанство ће отићи твоји љубавници.
Тада ћеш се стидети и срамити
због све своје опакости.
23 Ти који станујеш на Либану,
који се по кедровима гнездиш,
како ћеш само стењати када те спопадну болови,
болови као у жене у трудовима!
24 »Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »чак када би ти, Јоахине[a] сине Јехојакимов, царе Јуде, био печатни прстен на мојој десници, ипак бих те стргнуо. 25 Предаћу те у руке онима који хоће да ти одузму живот, онима којих се плашиш – Навуходоносору, цару Вавилона, и Халдејцима. 26 Бацићу тебе и мајку која те родила у другу земљу, у којој се нисте родили, и тамо ћете умрети. 27 Никада се нећете вратити у земљу у коју ћете жудети да се вратите.«
28 Зар је овај човек Јоахин
посуда презрена, разбијена,
суд који нико неће?
Зашто да он и његова деца буду отерани,
бачени у земљу коју не знају?
29 О, земљо, земљо, земљо,
чуј реч ГОСПОДЊУ!
30 Овако каже ГОСПОД:
»Упишите овога човека као да нема деце,
као човека који неће успети у животу,
јер ниједан од његових потомака
неће успети да седне на Давидов престо
и да влада над Јудом.«
Изданак Давидов
23 »Тешко пастирима који затиру и распршују овце с мога пашњака!« говори ГОСПОД.
2 Стога овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже пастирима који напасају мој народ: »Зато што сте распршили моје стадо, отерали га и нисте се бринули о њему, ја ћу се побринути за вас због ваших злих дела«, говори ГОСПОД. 3 »Сâм ја сабраћу остатак оваца из свога стада из свих земаља у које сам их отерао и вратити их на њихов пашњак, где ће бити плодне и множити се. 4 Поставићу им пастире који ће их напасати, и оне се више неће плашити ни страховати, нити ће се нека овца изгубити«, говори ГОСПОД.
5 »Ево, долазе дани«, говори ГОСПОД,
»када ћу подићи Давиду
Изданак праведни,
Цара који ће владати мудро
и чинити што је право и праведно у земљи.
6 У његове дане Јуда ће бити спасена
и Израел живети спокојно.
А ово је име којим ће га звати:
ГОСПОД, наша праведност.
7 »Стога, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, 8 него ће се говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелове потомке извео из северне земље и из свих земаља у које их је прогнао.‘ Тада ће живети у својој земљи.«
Лажљиви пророци
9 Срце је у мени скршено због пророкâ,
кости ми дрхте.
Сличан сам пијаноме,
човеку кога је савладало вино,
због ГОСПОДА и његових светих речи.
10 Земља је пуна прељубникâ.
Због њих земља тугује
и пашњаци у пустињи су се сасушили.
Они иду за злом,
а њихова сила је неправда.
11 »И пророк и свештеник су искварени;
и у свом Храму налазим њихову опакост«,
говори ГОСПОД.
12 »Зато ће им стаза постати клизава.
У таму ће бити прогнани
и тамо ће пасти.
Довешћу на њих велику несрећу
у години њихове казне«,
говори ГОСПОД.
13 »Ову гадост сам видео
међу пророцима у Самарији:
пророковали су у Ваалово име
и завели мој народ Израел.
14 И међу пророцима у Јерусалиму
видео сам грозоту:
Чине прељубу и живе у лажи.
Јачају руке злочинцима,
па се нико не окреће од своје опакости.
Сви су ми они као Содома,
а тамошњи житељи као Гомора.«
15 Стога овако ГОСПОД над војскама каже за пророке:
»Ево, нахранићу их пеленом
и напојити жучном водом,
јер се од јерусалимских пророка
исквареност раширила по свој земљи.«
16 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Не слушајте шта вам пророци пророкују;
они вас обмањују.
Они објављују виђења из свога ума,
а не из уста ГОСПОДЊИХ.
17 Они говоре онима који ме презиру:
‚ГОСПОД каже: »Имаћете мир.«‘
А онима који иду за својим тврдокорним срцем говоре:
‚Неће вас задесити никакво зло.‘
18 А који од њих је стајао на већању ГОСПОДЊЕМ
и видео или чуо његову реч?
Који је слушао и чуо његову реч?
19 Ево, олуја ГОСПОДЊА провалиће срџбом,
вихором који се обрушава на главе опаких.
20 Гнев ГОСПОДЊИ неће се окренути
док сасвим не изврши науме свог срца.
У данима који долазе
јасно ћете то разумети.
21 Нисам послао ове пророке,
а они ипак трче;
нисам им говорио,
а они ипак пророкују.
22 А да су стајали на мом већању,
објавили би моје речи моме народу
и скренули га са његовог злог пута
и од његових злих дела.
23 Зар сам ја Бог само кад сам близу«,
говори ГОСПОД,
»а нисам Бог када сам далеко?
24 Може ли се неко сакрити на тајном месту,
да га ја не видим?«
говори ГОСПОД.
»Зар ја не испуњавам небеса и земљу?«
говори ГОСПОД.
25 »Чуо сам шта говоре пророци који пророкују лажи у моје име. Они говоре: ‚Сањао сам сан! Сањао сам сан!‘ 26 Докле ће ово трајати у срцу ових лажљивих пророка, који пророкују заблуде свога ума? 27 Они мисле да ће сновима које један другом препричавају учинити да мој народ заборави моје Име, баш као што су га њихови праоци заборавили клањајући се Ваалу. 28 Нека пророк који је сањао сан исприча свој сан, а онај ко има реч од мене, нека је верно пренесе. Јер, шта има слама са житом?« говори ГОСПОД. 29 »Зар моја реч није као огањ«, говори ГОСПОД, »и као маљ који стену смрскава у парампарчад?
30 »Стога ме ево против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који један од другога краду моје речи. 31 Ево ме против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који својим језиком мељу, а ипак говоре: ‚Говори ГОСПОД.‘ 32 Ево ме против оних који пророкују лажне снове«, говори ГОСПОД. »Причају их и заводе мој народ својим безочним лажима, а нисам их ја послао ни поставио. Тако овом народу нису ни на какву корист«, говори ГОСПОД.
Лажна пророштва и лажни пророци
33 »Када те овај народ, или пророк, или свештеник, упитају: ‚Које је ГОСПОДЊЕ пророштво?‘ ти им одговори: ‚Какво пророштво? Оставићу вас, говори ГОСПОД.‘ 34 Ако неки пророк, или свештеник, или неко од овог народа каже: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, казнићу тог човека и његове укућане. 35 Овако сваки од вас говори свом пријатељу или рођаку: ‚Шта је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ 36 Али немојте поново да помињете ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, јер речи сваког човека постају његово пророштво, па тако искривљујете речи Бога живога, ГОСПОДА над војскама, нашега Бога. 37 Овако говорите пророку: ‚Шта ти је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ 38 Ако говорите: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, ГОСПОД каже овако: Изговорили сте речи ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, иако сам вам рекао да их не изговарате. 39 Стога ћу сасвим заборавити и одбацити од свог лица и вас и ваш град, који сам дао вама и вашим праоцима. 40 Довешћу на вас вечну срамоту, вечни стид који неће бити заборављен.«
1 Павле, Божији слуга и апостол Исуса Христа ради вере Божијих изабраника и спознања истине које води побожности – 2 вере и спознања заснованих на нади у вечни живот, који је Бог, који не лаже, обећао пре постанка света[a] 3 и у право време обзнанио своју Реч проповедањем које ми је поверено заповешћу нашег Спаситеља, Бога,
4 Титу, правом сину по заједничкој вери:
милост и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашег Спаситеља.
Титов задатак на Криту
5 Оставио сам те на Криту ради тога да средиш оно што је остало недовршено и да по градовима поставиш старешине, као што сам ти наредио. 6 Старешина треба да буде беспрекоран, једне жене муж, да има децу која верују, коју не оптужују за раскалашност или непокорност. 7 Јер, надгледник[b], као управитељ Божијег дома, треба да буде беспрекоран – не саможив, не напрасит, не пијаница, не насилник, не склон непоштеном добитку, 8 него гостољубив, љубитељ добра, разборит, праведан, свет, уздржљив, 9 прионуо уз веродостојну Реч, која је у складу са учењем, да може исправним[c] учењем да бодри друге и уверава противнике.
10 Има, наиме, много непокорних, наклапала и заводника, пре свега међу онима из обрезања[d]. 11 Њима треба запушити уста, јер ради непоштеног добитка упропашћују целе домове учећи оно што не треба. 12 Један од њих, њихов пророк, сâм рече:
»Крићани су увек лажови,
опаке звери, лењи прождрљивци.«
13 То је истинито сведочанство. Зато их строго прекоревај, да буду исправни[e] у вери, 14 да се више не заносе јудејским измишљотинама и прописима људи који су се окренули од истине.
15 Чистима је све чисто, а укаљанима и невернима ништа није чисто, него су им и ум и савест укаљани. 16 Тврде[f] да познају Бога, али то поричу својим делима. Одвратни су и непокорни и неподобни за било које добро дело.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International