Old/New Testament
Прекор Ефрему
28 Тешко оном венцу, дики пијанаца Ефремових,
чија је величанствена лепота тек цвет који вене
на главама оних који су се надули од мрсног јела
и које је оборило вино.
2 Ево, Господ има нешто моћно и јако:
олују с грȁдом и разорни вихор,
жестоку кишу и пљускове који плаве,
које ће руком бацити на земљу.
3 Венац, дика пијанаца Ефремових,
биће изгажен ногама.
4 Цвет који вене, његова сјајна лепота,
на главама оних који су се надули од мрсног јела
биће као смоква сазрела пре лета –
чим је ко види, узима је и гута.
5 Тога дана ће ГОСПОД над војскама
бити сјајна круна,
прекрасан венац
Остатку свога народа,
6 дух правде ономе ко седи на судијској столици
и снага онима који одбијају напад код капије.
7 А ови тетурају од вина
и љуљају се од опојног пића.
Свештеник и пророк тетурају од опојног пића.
Збркани су од вина,
љуљају се од опојног пића;
тетурају се када имају виђења,
спотичу се када доносе пресуде.
8 Сви столови прекривени бљувотином,
нема ни месташца незапрљаног.
9 »Кога он то учи знању?
Коме тумачи поруку?
Деци одвикнутој од мајчиног млека,
коју више не доје?
10 Јер, говори: ‚Цав лацав, цав лацав,
кав лакав, кав лакав,
зеер шам, зеер шам.[a]‘«
11 Да, уснама странаца
и туђим језиком
Бог ће говорити овом народу,
12 којем је рекао: »Ово је место починка;
нека се уморни одморе«
и: »Ово је место одмора«,
али они не хтедоше да послушају.
13 Зато ће им реч ГОСПОДЊА бити:
»Цав лацав, цав лацав,
кав лакав, кав, лакав,
зеер шам, зеер шам,«
да иду и падну наузнак,
да се повреде, ухвате у замку
и буду заробљени.
14 Стога чујте реч ГОСПОДЊУ,
ви подругљивци који владате
овим народом у Јерусалиму.
15 Ви говорите: »Склопили смо савез са смрћу
и договорили се са Шеолом:
када бич прође као поплава,
нас неће дохватити,
јер смо лаж учинили својим уточиштем
и превару својим склоништем.«
16 Стога овако каже Господ ГОСПОД:
»Ево, постављам камен на Сиону,
камен проверени,
драгоцени камен угаони
за темељ сигуран.
Ко се узда, неће се плашити.
17 Правду ћу учинити мерничким ужетом,
праведност виском.
Грȁд ће збрисати ваше уточиште од лажи,
вода поплавити ваше склониште.
18 Биће поништен ваш савез са смрћу,
неће опстати ваш договор са Шеолом.
Када бич прође као поплава,
прегазиће вас
19 и кад год прође, однеће вас.
А пролазиће јутро за јутром
и дању и ноћу.«
Када схватите ову поруку,
спопашће вас ужас.
20 Постеља је прекратка да се испружите на њој,
ћебе преуско да се у њега увијете.
21 ГОСПОД ће устати као на гори Перацим,
разјарити се као у долини Гивон,
да учини своје дело,
дело чудновато,
и изврши свој наум,
наум тајанствени.
22 Сада се више не ругајте,
да вас ланци још више не стегну.
Чуо сам од Господа, ГОСПОДА над војскама,
да је целој земљи наменио уништење.
23 Послушајте и чујте мој глас,
помно саслушајте шта вам говорим.
24 Оре ли орач сваког дана за сетву?
Бразди ли и дрља земљу непрестано?
25 Кад јој поравна површину,
зар не баца мирођијино семе
и не сеје ким?
Зар не сеје пшеницу у редове,
јечам где треба,
а крупник по ободу?
26 Његов Бог га учи
и поучава како треба.
27 Мирођија се не удара млатилом,
нити се преко кима прелази точком,
него се мирођија удара штапом,
а ким се млати прутом.
28 Хлебно жито се меље –
зато га човек не млати унедоглед.
Колски точак и коњи пређу преко њега,
али га не здробе.
29 Све ово долази од ГОСПОДА над војскама,
чији је савет диван и мудрост величанствена.
Прекор Давидовом граду
29 Тешко Ариелу[b],
Ариелу, граду у ком се утаборио Давид.
Додаје годину на годину,
празник му иде за празником.
2 Али ја ћу дићи опсаду под Ариелом,
и биће плача и кукњаве,
и он ће ми бити као огњиште жртвеника[c].
3 Утаборићу се око тебе,
опколити те опсадним кулама
и подићи насипе.
4 Оборен, говорићеш са земље;
говор ће ти бити мумлање из прашине.
Глас ће ти долазити из земље као дух покојников,
говор ће ти бити шапат из прашине.
5 А мноштво твојих непријатеља
као ситан прах ће постати,
мноштво насилничко
као развејана плева.
Изненада, у магновењу,
6 ГОСПОД над војскама походиће те
са грмљавином, земљотресом и силном тутњавом,
с вихором и олујом и пламтећим огњем који прождире.
7 Тада ће мноштво народâ који се боре против Ариела,
који насрћу на њега и његове тврђаве и опседају га,
бити као сан, као сновиђење,
8 као када гладан човек сања да једе,
а буди се празног желуца,
или када жедан човек сања да пије,
а буди се малаксао и жедан,
тако ће бити с мноштвом народâ
који се боре против горе Сион.
9 Запањите се! Зачудите се!
Ослепите се, обневидите!
Напијте се, али не од вина!
Тетурајте се, али не од опојног пића!
10 ГОСПОД је на вас излио духа учмалости.
Затворио вам је очи – ваше пророке;
покрио вам је главе – ваше видеоце.
11 Зато вам је ово виђење као речи запечаћене књиге. Ако је дате неком ко зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не могу, јер је запечаћено.« 12 Или, ако је дате неком ко не зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не знам да читам.«
13 Господ каже:
»Овај народ ми само устима прилази
и уснама ме поштује,
а срце му је далеко од мене.
Боје ме се само због заповести
научених од људи.
14 Стога ћу, ево, опет запањити овај народ
чинећи све чудо за чудом.
Нестаће мудрост мудрих,
ишчезнути умност умних.«
15 Тешко онима који траже дубине
да своје науме сакрију од ГОСПОДА,
који своја дела чине у тами,
говорећи: »Ко нас види? Ко ће сазнати?«
16 Како све наопако чините!
Као да се за грнчара мисли да је глина!
Зар ће дело рећи за онога који га је направио:
»Није ме он направио«?
Може ли лонац да каже за грнчара:
»Он ништа не разуме«?
17 Либан ће се убрзо претворити
у плодну њиву,
а плодна њива изгледаће као шума.
18 Тога дана ће глуви чути речи књиге
и очи слепих прогледати из тмине и мрака.
19 Понизни ће се опет радовати у ГОСПОДУ,
убоги се радовати у Свецу Израеловом.
20 Нестаће безочни, ишчезнути подругљивци;
биће истребљени сви који смишљају зло –
21 они који друге окривљују речју,
који на суду постављају замку судији
и без разлога ускраћују правду недужноме.
22 Зато ГОСПОД, који је откупио Авраама, овако каже Јаковљевом народу:
»Јаков се више неће стидети,
више неће пребледети у лицу.
23 Када види сву своју децу,
моје дело усред себе,
држаће моје Име светим.
Држаће светим Свеца Јаковљевог,
бојати се Бога Израеловог.
24 Они који су духом застранили, уразумиће се;
они који гунђају, прихватиће поуку.«
Истинска праведност
3 На крају, браћо моја, радујте се у Господу! Није ми тешко да вам пишем једно те исто, а за вас је сигурније.
2 Чувајте се оних паса, чувајте се оних радника зла, чувајте се сакаћења тела. 3 Јер, ми смо обрезање, ми који служимо Божијим Духом и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело 4 – иако бих ја и у тело могао да се поуздам.
Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: 5 обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, 6 по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.
7 Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. 8 Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа 9 и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. 10 Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, 11 не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.
Хитање ка циљу
12 Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене. 13 Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном, 14 хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.
15 Сви, дакле, који смо зрели, овако размишљајмо. Ако о нечему и мислите другачије, Бог ће вам и то јасно открити. 16 Само, што смо постигли, тога се држимо.
17 Придружите се онима који се угледају на мене, браћо, и посматрајте оне који живе по примеру који смо вам дали. 18 Јер, многи – о којима сам вам често говорио, а сада и плачући говорим – живе као непријатељи Христовог крста. 19 Њихов крај је пропаст, њихов бог је трбух, њихова слава је у њиховој срамоти, они мисле само на земаљско. 20 А наша отаџбина је на небесима, одакле и ишчекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. 21 Он ће својом силом – којом може све да потчини себи – преобразити наше бедно тело и саобразити га свом славном телу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International