New Testament in a Year

Павле пред јудејским Већем

23 Павле упре поглед на Велико веће и рече: „Браћо, ја сам све до овог дана живео пред Богом с потпуно чистом савешћу.“ ² Тада је Првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. ³ Павле му је одговорио: „Бог ће тебе ударити, зиде у бело окречени! Седиш ту и судиш ми по Закону, а исти тај Закон кршиш тиме што наређујеш да ме ударају!“

⁴ „Зар вређаш Божијег Првосвештеника?“ – укорили су га Јевреји који су стајали до њега.

⁵ „Браћо, нисам знао – рече Павле – да је Првосвештеник. Наиме, у Писму је написано: ’Не говори лоше о главару свога народа.’“

⁶ Знајући да један део присутних припада фарисејима, а други садукејима, Павле узвикну у Великом већу: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син, а суди ми се зато што се надам ускрсењу мртвих!“ ⁷ Кад је то рекао, дошло је до расправе између фарисеја и садукеја, тако да се збор поделио. ⁸ Наиме, садукеји говоре да нема ускрсења, нити да има анђела ни духова, док фарисеји верују у све то.

⁹ Вика је постајала све већа. Неки од зналаца Светог писма из фарисејске странке жестоко се успротивише. Говорили су: „Нисмо нашли никакво зло на овом човеку! Шта ако му је говорио дух или анђео?“ ¹⁰ Свађа је постала толико жестока, да се заповедник уплашио да не растргну Павла. Зато је наредио војницима да га отму од њих и одведу у касарну.

¹¹ Идуће ноћи је Господ стао пред Павла и рекао му: „Храбро! Јер како си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.“

Завера против Павла

¹² Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. ¹³ Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. ¹⁴ Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. ¹⁵ Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“