M’Cheyne Bible Reading Plan

7 BOG je rekao Mojsiju: »Evo, učinio sam da budeš faraonu poput Boga, a tvoj brat Aron bit će ti prorok. ² Govorit ćeš sve što ti zapovijedam, a tvoj će brat Aron faraonu reći da pusti Izraelce iz svoje zemlje. ³ No faraonu ću otvrdnuti srce i, premda ću činiti brojna znamenja i čuda po Egiptu, ⁴ faraon vas neće poslušati. Tada ću pokazati svoju silu na Egiptu i strašno ih kazniti. Tako ću izvesti svoj narod Izrael, kao vojsku, u postrojbama. ⁵ Kad pokažem svoju silu na Egiptu i izvedem Izraelce, Egipćani će znati da sam ja BOG.«

⁶ Mojsije i Aron učinili su kako im je BOG zapovjedio. ⁷ U vrijeme kad su govorili s faraonom, Mojsije je imao osamdeset, a Aron osamdeset i tri godine.

Čudo sa štapom

⁸ BOG je rekao Mojsiju i Aronu: ⁹ »Kad vam faraon kaže: ‘Pružite mi dokaz, kroz neko čudo’, ti reci Aronu: ‘Uzmi svoj štap i baci ga pred faraona’, i štap će se pretvoriti u zmiju.«

¹⁰ Mojsije i Aron otišli su faraonu i učinili kako im je BOG zapovjedio. Aron je bacio štap pred faraona i njegove službenike, a štap se pretvorio u zmiju. ¹¹ Tada je faraon pozvao mudrace i vračare pa su ti egipatski čarobnjaci svojom magijom učinili isto. ¹² Svaki je od njih bacio svoj štap i štapovi su se pretvorili u zmije. No Aronov je štap progutao njihove štapove. ¹³ Faraonovo je srce ipak ostalo tvrdo i nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je bio nagovijestio BOG.

Prva pošast: voda se pretvara u krv

¹⁴ Tada BOG reče Mojsiju: »Faraonovo je srce okorjelo pa odbija pustiti narod. ¹⁵ Idi ujutro k faraonu. Kad bude išao na rijeku, dočekaj ga na obali Nila. Uzmi u ruku štap, koji se pretvorio u zmiju, ¹⁶ pa mu reci: ‘BOG, koji je Bog Hebreja, poslao me da ti kažem: »Pusti moj narod da me ode štovati u pustinji.« Ali ti dosad nisi poslušao. ¹⁷ BOG ti kaže: »Po ovome ćeš znati da sam ja BOG: udarit ću po vodi Nila štapom, koji mi je u ruci, i ona će se pretvoriti u krv. ¹⁸ Ribe će u Nilu uginuti i rijeka će se usmrditi pa Egipćani neće moći piti vodu iz nje.«’«

¹⁹ BOG je još rekao Mojsiju da kaže Aronu: »Uzmi svoj štap i ispruži ruku nad egipatskim vodama—nad rijekama i kanalima, nad jezercima i svim mjestima gdje se skuplja voda—pa će se pretvoriti u krv. Čak i voda u drvenim i kamenim posudama pretvorit će se u krv. Bit će krvi po čitavoj egipatskoj zemlji.«

²⁰ Mojsije i Aron učinili su kako im je BOG zapovjedio. Pred faraonom i njegovim službenicima, Aron je podigao štap i udario po vodi Nila, a sva se voda pretvorila u krv. ²¹ Ribe u Nilu uginule su i rijeka se toliko usmrdjela da Egipćani nisu mogli piti vodu iz nje. I bilo je krvi po cijelome Egiptu.

²² No egipatski su čarobnjaci svojom magijom učinili isto pa je faraonovo srce ostalo tvrdo i nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je bio nagovijestio BOG. ²³ Faraon se okrenuo i otišao u svoj dvor, ni to ne primivši k srcu.

²⁴ Svi su Egipćani kopali bunare oko Nila u potrazi za pitkom vodom jer nisu mogli piti vodu iz rijeke.

Druga pošast: žabe

²⁵ Prošlo je sedam dana nakon što je BOG učinio čudo s Nilom.

Isus šalje sedamdesetdvojicu

10 Nakon toga, Gospodin je imenovao još sedamdesetdvojicu^[a] učenika i poslao ih pred sobom po dvojicu, u svaki grad i mjesto kamo je sâm namjeravao poći. ² Rekao im je: »Žetva je velika, a radnika je malo. Stoga, molite gospodara žetve da pošalje radnike u svoju žetvu. ³ Idite! I zapamtite: šaljem vas kao janjce među vukove. ⁴ Nemojte nositi novac, torbu niti obuću! I putem ne pozdravljajte nikoga! ⁵ U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir ovom domu!’ ⁶ Ako je u njoj netko kome je stalo do mira, vaš će mir ostati s njim, a ako nije—vratit će se k vama. ⁷ Ostanite u toj kući, jedite i pijte što god vam ponude, jer radnik zaslužuje svoju plaću. Ne selite se iz kuće u kuću! ⁸ I u koji god grad dođete i tamo vas lijepo prime, jedite što stave pred vas! ⁹ Ozdravljajte bolesne i govorite im: ‘Božje je kraljevstvo blizu!’ ¹⁰ A u koji god grad uđete i tamo vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite: ¹¹ ‘Čak i prašinu ovoga grada, koja nam se uhvatila za stopala, otresamo sa sebe protiv vas. Ipak, znajte ovo: Božje je kraljevstvo blizu!’ ¹² Kažem vam, na taj će dan biti lakše stanovnicima Sodome nego tome gradu.«

Isus upozorava

(Mt 11,20-24)

¹³ »Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se čuda učinjena u vama dogodila u Tiru i Sidonu, oni bi se već odavno vratili na pravi put. Sjedili bi u pokajničkoj tkanini i pepelu u znak pokajanja. ¹⁴ No Tiru i Sidonu će na dan Suda biti lakše nego vama. ¹⁵ A ti, Kafarnaume, zar ćeš se uzdići na nebo? Sići ćeš u svijet mrtvih!

¹⁶ Onaj tko vas sluša, mene sluša. Onaj tko vas odbacuje, mene odbacuje. A onaj tko odbacuje mene, odbacuje onoga koji me poslao.«

Sotonin pad

¹⁷ Sedamdesetdvojica su se radosno vratila govoreći: »Gospodine, čak nam se i zli duhovi pokoravaju u tvoje ime.« ¹⁸ A on im je rekao: »Vidio sam Sotonu kako pada kao munja s Neba. ¹⁹ Slušajte! Dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpione i vlast nad svakom neprijateljskom silom. Ništa vam neće nauditi. ²⁰ No ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na Nebu!«

Isusova molitva Ocu

(Mt 11,25-27; 13,16-17)

²¹ U tom je trenutku zatitrao od radosti u Svetom Duhu i rekao: »Zahvaljujem ti, Oče, Gospodaru Neba i Zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer ti si tako odlučio.

²² Otac mi je sve predao u ruke. I nitko ne zna tko je Sin, osim Oca. Nitko ne zna ni tko je Otac, osim Sina i onoga komu Sin to odluči otkriti.«

²³ Zatim se okrenuo prema učenicima i povjerio im nasamo: »Blagoslovljene su oči koje vide ono što vi vidite! ²⁴ Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi čeznuli da vide to što vi vidite, ali nisu vidjeli; da čuju to što vi čujete, ali nisu čuli.«

Priča o dobrom Samarijancu

²⁵ Tada je neki učitelj Zakona ustao i rekao Isusu u namjeri da ga iskuša: »Učitelju, što moram činiti da dobijem vječni život?«

²⁶ A Isus mu je odgovorio: »Što piše u Zakonu? Što tamo čitaš?«

²⁷ Čovjek je odgovorio: »Voli Gospodina, svoga Boga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim«^[b] i »Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.«^[c]

²⁸ A Isus mu je rekao: »Točno si odgovorio. Čini tako i živjet ćeš!«

²⁹ Čovjek se htio pokazati pravednim pa je upitao Isusa: »A tko je moj bližnji?«

³⁰ Isus mu je odvratio: »Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i pao u ruke razbojnicima. Oni su ga svukli, pretukli i otišli. Čovjek je ostao ležati polumrtav. ³¹ Slučajno je tim putem prolazio neki svećenik. Kad ga je spazio, zaobišao ga je. ³² Naišao je i neki levit; kad ga je spazio, i on ga je zaobišao. ³³ A neki je Samarijanac prolazio putem i došao do njega. Čim ga je spazio, sažalio se nad njim. ³⁴ Prišao mu je, oprao mu rane uljem i vinom te ih previo. Zatim ga je stavio na svoju životinju, odveo u prenoćište i pobrinuo se za njega. ³⁵ Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih vlasniku prenoćišta i rekao mu: ‘Njeguj ga, a ako što dodatno potrošiš, ja ću ti platiti kad se vratim.’

³⁶ Što misliš, koji se od ove trojice ponio kao bližnji prema onomu što je pao u ruke razbojnicima?«

³⁷ Učitelj Zakona je odgovorio: »Onaj koji se sažalio nad njim.«

A Isus mu je rekao: »Idi i čini kako je i on učinio!«

Marija i Marta

³⁸ Dok je putovao sa svojim učenicima, ušao je u neko selo. Neka žena po imenu Marta primila ga je u kuću, ³⁹ a imala je sestru Mariju. Marija je sjela pokraj Gospodinovih nogu i slušala što govori, ⁴⁰ a Marta je bila zaokupljena raznim poslovima i posluživanjem. Došla je k njemu i rekla: »Gospodine, zar te nije briga što me sestra ostavila da sama radim sav posao? Reci joj da mi pomogne!«

⁴¹ Gospodin joj je odgovorio: »Marta, Marta, tebe muči i uznemiruje mnogo toga, ⁴² a samo je jedno važno. Marija je izabrala za sebe ono najbolje što joj neće biti oduzeto.«

11 Ugledajte se u mene, baš kao što sam se ja ugledao u Krista.

Red na bogoslužju

² Moram vas pohvaliti što me se uvijek sjećate i što se pridržavate učenja onako kako ste ih od mene primili. ³ No želim da znate: Krist je poglavar svim muškarcima, muškarac je poglavar ženi, a Bog je poglavar Kristu. ⁴ Svaki muškarac koji moli ili proriče pokrivene glave nanosi sebi sramotu. ⁵ Svaka pak žena koja moli ili prorokuje nepokrivene glave nanosi sebi sramotu. Ona je poput žene koja je obrijala glavu. ⁶ Ako žena ne pokriva svoju glavu, mogla bi se i ošišati. Ali budući da je za ženu sramotno da se ošiša ili obrije glavu, treba je pokriti. ⁷ Muškarac, pak, ne treba pokriti glavu jer je on Božja slika i slava, a žena je muškarčeva slava. ⁸ Jer, muškarac nije nastao od žene, nego je žena nastala od muškarca. ⁹ Muškarac nije stvoren radi žene, nego je žena stvorena radi muškarca. ¹⁰ Zato žena treba imati na glavi znak da bi pokazala kako je podložna. Tako treba postupiti i radi anđela.

¹¹ U Gospodinu, ipak, žena nije neovisna o muškarcu niti je muškarac neovisan o ženi. ¹² Jer, žena je nastala od muškarca, a muškarac je rođen od žene, a sve nastaje od Boga. ¹³ Odlučite sami! Je li ispravno da se žena moli Bogu nepokrivene glave? ¹⁴ Ne uči li vas sama priroda da je za muškarca nečasno pustiti dugu kosu? ¹⁵ A za ženu je čast ako ima dugu kosu jer joj je kosa dana kao pokrivalo. ¹⁶ Neki se ljudi žele prepirati oko toga, ali mi nemamo taj običaj niti tako rade Božje crkve.

Gospodinova večera

¹⁷ Dat ću vam sljedeću uputu, no više vas ne mogu hvaliti jer vam sastanci više štete nego koriste. ¹⁸ Prvo, čujem da ste podijeljeni u skupine kad se okupite kao Crkva. Djelomično i vjerujem u to ¹⁹ zato što mislite da među vama moraju postojati podjele kako bi se vidjelo tko je u pravu. ²⁰ Kad se okupite, ne jedete stvarno Gospodinovu večeru. ²¹ Svatko od vas jede svoju večeru, ne čekajući druge, i tako jedan odlazi gladan, dok se drugi čak i napije. ²² Zar ne možete jesti i piti kod kuće? Ili pokazujete prezir prema Božjoj Crkvi i pokušavate postidjeti siromašne? Što da vam kažem? Da vas pohvalim? Ne, u ovoj vas stvari ne mogu pohvaliti.

²³ Ja sam od Gospodina primio učenje koje sam vam predao: Gospodin Isus, one noći kad je bio izdan, uzeo je kruh. ²⁴ Nakon što je zahvalio Bogu, razdijelio ga je i rekao: »Ovo je moje tijelo koje je dano za vas. Činite ovo u sjećanje na mene.« ²⁵ Isto je tako uzeo čašu vina, nakon što su večerali, i rekao: »Ova je čaša vina novi savez uspostavljen mojom krvlju. Kad god pijete ovo vino, činite to u sjećanje na mene.« ²⁶ Jer, kad god jedete ovaj kruh i pijete ovu čašu, obznanjujete Gospodinovu smrt sve dok on ne dođe.

²⁷ Dakle, tko god jede kruh i pije Gospodinovu čašu nedolično, bit će kriv za grijeh protiv Gospodinovog tijela i krvi. ²⁸ Svatko treba ispitati svoje srce prije nego što jede kruh i pije čašu. ²⁹ Jer, onaj koji jede i pije, a ne raspoznaje tijelo^[a], jede i pije svoju osudu. ³⁰ Zbog toga su mnogi među vama slabi i bolesni, a mnogi su i umrli. ³¹ Kad bismo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđivani. ³² Kad nam Bog sudi, on nas odgaja da ne budemo osuđeni sa svijetom.

³³ Dakle, braćo i sestre, kad se okupite da biste jeli, čekajte jedni druge! ³⁴ Ako je tko jako gladan, neka jede kod kuće, tako da vaš sastanak ne bude uzrok Božje osude. Ostale ću stvari objasniti kad dođem.