M’Cheyne Bible Reading Plan
Отпис дугова
15 На крају сваке седме године, отпиши дугове. 2 А то ће се чинити овако: Нека свако ко је позајмио новац своме ближњему отпише дуг. Нека не тражи исплату од свога ближњега или свога сународника, јер је проглашено ГОСПОДЊЕ време отписивања дугова. 3 Од туђинца можеш да тражиш исплату, али свом сународнику отпиши све што ти дугује. 4 Нека међу вама не буде сиромаха, јер ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у земљи коју ти даје у посед као наследство, 5 ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и помно извршавао све ове заповести које ти данас дајем. 6 Јер, ГОСПОД, твој Бог, благословиће те као што је обећао, па ћеш позајмљивати многим народима, а ни од кога нећеш узајмљивати. Владаћеш над многим народима, а ниједан неће владати над тобом.
7 Ако буде који сиромах међу твојим сународницима, у било ком граду у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, не буди неосетљив ни шкрт према њему. 8 Него, буди широке руке и спремно му позајми што год му треба. 9 Пази да ти се у срце не усади ова зла мисао: »Близу је седма година, година отписивања дугова«, па покажеш злу вољу према свом сународнику у нужди и не даш му ништа. Он ће се потужити ГОСПОДУ на тебе, и ти ћеш бити крив за грех. 10 Дај му радо, не жалећи, јер ће те због тога ГОСПОД, твој Бог, благословити у сваком твом послу и у свему што предузмеш. 11 У земљи ће увек бити сиромаха. Зато ти заповедам да будеш широке руке према свом сународнику, према сиромаху и убогоме у твојој земљи.
Закон о робовима
(2. Мојс 21,2-11)
12 Ако ти се прода твој сународник – Јеврејин или Јеврејка – нека ти служи шест година, а седме године га пусти на слободу. 13 А када га пустиш, не шаљи га од себе празних руку. 14 Даруј га обилато од своје ситне стоке, са свога гумна и из своје муљаче. Дај му онако како је тебе благословио ГОСПОД, твој Бог. 15 Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, ослободио. Зато ти ово данас заповедам.
16 Али, ако ти твој роб каже: »Не желим да одем од тебе«, зато што воли тебе и твоје укућане и зато што му је код тебе добро, 17 тада му прислони ухо уз врата и шилом му пробуши ресицу, а он нека ти буде роб до краја живота. Исто учини и са својом робињом.
18 Нека ти не буде тешко да пустиш свога роба на слободу, јер ти је његово служење тих шест година вредело двоструко више него служење најамника. ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у свему што будеш чинио.
Првине стоке
19 Одвој за ГОСПОДА, свога Бога, сваког мушког првенца своје крупне и ситне стоке. Вола првенца не користи за рад и првенца од ситне стоке не стрижи. 20 Сваке године их ти и твоји укућани једите пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати. 21 Ако животиња има неку ману, ако је хрома или слепа или има неки озбиљан недостатак, немој да је жртвујеш ГОСПОДУ, своме Богу. 22 Једи је у свом граду. Нека је једу и нечисти и чисти као да је газела или јелен. 23 Али крв немој да једеш. Излиј је на земљу као воду.
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
Слуга ГОСПОДЊИ
42 »Ево мога слуге, кога подржавам,
изабранога мога, миљеника моје душе.
На њега ћу ставити свога Духа
и он ће народима донети правду.
2 Неће викати ни подизати глас,
нити ће му се глас чути на улицама.
3 Трску згњечену неће сломити,
ни угасити фитиљ који тиња.
Заиста[a] ће донети правду;
4 неће устукнути ни обесхрабрити се
док правду не успостави на земљи.
У његово учење острва ће се уздати.«
5 Овако каже Бог, ГОСПОД,
који је створио небеса и разапео их,
који је разастро земљу
и оно што из ње излази,
који даје дах људима на њој
и живот онима који по њој ходају:
6 »Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности.
Узећу те за руку, чувати те
и учинити да будеш Савез народу
и светлост незнабошцима,
7 да отвориш слепе[b] очи,
да изведеш сужње из затвора
и да из тамнице пустиш оне који седе у тами.
8 »Ја сам ГОСПОД – то ми је Име!
Не дам своју славу другоме
ни своју хвалу идолима.
9 Ево, збило се оно што је било пре
и сада објављујем ново;
пре него што настане,
ја вам најављујем.«
Хвалоспев ГОСПОДУ
10 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте с крајева земље,
ви који пловите морем[c]
и све што је у њему,
острва и сви који на њима живе.
11 Нека радосно подигну глас
пустиња и њени градови,
насеља у којима живи Кедар.
Нека житељи Селе запевају од радости,
нека завичу са горских врхова.
12 Нека дају славу ГОСПОДУ
и изричу му хвалу по острвима.
13 ГОСПОД корача у бој као ратник,
као војник распирује свој гнев.
Снажно извикује бојни поклич
и снагу показује на непријатељима.
14 »Дуго сам ћутао, мировао
и суспрезао се.
Али сада, као жена која рађа,
вичем, сопћем и уздишем.
15 Опустошићу горе и брегове
и сасушити све њихово растиње.
Реке ћу претворити у исушену земљу,
а језерца исушити.
16 Слепе ћу повести путем
који не познају,
стазама њима непознатим.
Пред њима ћу таму претворити у светлост,
а неравнине поравнати.
То је оно што ћу учинити;
нећу их оставити.
17 А они који се уздају у идоле,
који ликовима говоре:
‚Ви сте наши богови‘,
они ће узмакнути у крајњој срамоти.«
Израел је глув и слеп
18 »Слушајте, глуви!
Гледајте, слепи, и видите!
19 Ко је слеп ако не мој слуга
и глув као гласник кога шаљем?
Ко је слеп као онај који ми се обавезао,
слеп као слуга ГОСПОДЊИ?
20 Много си видео, али ниси марио,
уши су ти отворене, али ништа не чујеш.«
21 Свидело се ГОСПОДУ
да ради своје праведности
свој Закон учини великим и славним.
22 Али ово је народ опљачкан и похаран.
Сви су ухваћени у јаме
и склоњени у затворе.
Као плен их одведоше,
а никог да их избави;
опљачкаше их,
а нико да каже: »Врати!«
23 Који од вас ће то чути
или на то обратити пажњу
у времену које долази?
24 Ко је предао Јакова да постане плен
и Израела пљачкашима?
Зар није ГОСПОД, против кога смо грешили?
Јер, нису хтели да иду његовим путевима,
нису се покоравали његовом Закону.
25 Зато је на њих излио свој пламтећи гнев,
страхоте рата, који их окружи огњем,
а они не схватише,
сажеже их, а они то не узеше к срцу.
Жена и Аждаја
12 На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, под ногама јој месец, а на глави венац од дванаест звезда. 2 Била је трудна и викала у порођајним боловима и мукама. 3 Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна. 4 Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди. 5 Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденом палицом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу, 6 а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута[a] хиљаду двеста шездесет дана.
7 Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад, 8 али није била довољно јака, па изгубише место на небу[b]. 9 Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.
10 Тада чух силан глас на небу како говори:
»Сада је стигло спасење и сила
и царство нашега Бога
и власт његовога Христа,
јер је збачен тужитељ наше браће
који их је и дању и ноћу оптуживао пред нашим Богом!
11 Они га победише Јагњетовом крвљу
и речју свога сведочанства.
Нису волели свој живот толико
да би устукнули пред смрћу.
12 Зато се веселите, небеса
и ви који пребивате на њима.
А тешко вама, земљо и море,
јер је ђаво сишао к вама!
Силан бес га је обузео,
јер зна да има мало времена.«
13 Када је Аждаја видела да је збачена на земљу, поче да прогони ону жену која је родила мушко дете. 14 Али жена доби два крила великог орла да одлети до свога склоништа у пустињи, ван Змијиног домашаја, где ће бити збринута три и по године[c]. 15 Тада Змија избљува из уста реку воде за женом, да је бујица однесе. 16 Али земља поможе жени: отвори своја уста и попи реку коју је Аждаја избљувала из својих уста. 17 Аждаја се разгневи на жену, па оде и поведе рат против осталих њених потомака – оних који се држе Божијих заповести и имају Исусово сведочанство – 18 и стаде[d] на морски жал.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International