M’Cheyne Bible Reading Plan
Пета пошаст: помор стоке
9 Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. 2 Јер ако одбијеш да их пустиш, те их и даље будеш задржавао, 3 чувај се: рука ће Господња ударити великим помором твоју стоку у пољима: твоје коње, магарце, камиле, крупну и ситну стоку. 4 Али Господ ће направити разлику између стоке Израиљаца и стоке Египћана, тако да ништа што припада Израиљцима неће угинути.’“
5 Господ је одредио и време за то, рекавши: „Сутра ће Господ учинити ово у земљи.“ 6 Господ је то и учинио сутрадан: сва египатска стока је угинула, док од израиљске стоке ниједно грло није угинуло. 7 Фараон пошаље људе да се распитају, и заиста, ни једно грло које припада Израиљцима није угинуло. Ипак, фараоново срце је остало тврдо, па није пустио народ да иде.
Шеста пошаст: чиреви
8 Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Узмите из пећи неколико пуних шака пепела, па нека га Мојсије, на фараонове очи, баци према небу. 9 Од тога ће настати ситна прашина која ће се разлетети по целој египатској земљи, и од које ће по људима и животињама избијати велики чиреви пуни гноја широм Египта.“
10 Они узму пепела из пећи и стану пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу, и чиреви пуни гноја избију по људима и животињама. 11 Гатари нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су и по гатарима избили чиреви, као и по осталим Египћанима. 12 Но, Господ је отврднуо фараоново срце, па их није послушао, баш како је Господ рекао Мојсију.
Седма пошаст: град
13 Тада Господ рече Мојсију: „Порани ујутро и стани пред фараона, па му реци: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. 14 Наиме, овај пут ћу послати све своје пошасти на тебе, на твоје дворане и на твој народ, тако да знаш да на целој земљи нема никога као што сам ја. 15 Јер, да сам већ испружио своју руку и ударио помором тебе и твој народ, нестало би те с лица земље. 16 Баш зато сам те и поставио да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету. 17 Ти, дакле, још увек угњетаваш мој народ и не пушташ га да иде. 18 Ево, сутра ћу пустити тако страшан град каквог није било у Египту од како је постао, па све до сад. 19 Зато пошаљи људе да утерају унутра твоју стоку и све што је твоје на пољу. Сваки човек или животиња који се нађу на пољу, а не склоне се под кров, погинуће кад град почне да пљушти по њима.’“
20 Они фараонови дворани, који су се побојали Господње речи, утерају своје слуге и стоку под кров. 21 А они који нису марили за Господњу реч, оставили су своје слуге и стоку у пољу.
22 Тада Господ рече Мојсију: „Пружи своју руку према небу, па нека запљушти град по целом Египту, по људима, животињама и по свем биљу у Египту.“ 23 Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пошаље громове и град, а муње се оборе на земљу. Господ је засуо градом земљу Египћана. 24 Град је пљуштао, а кроз њега су парале муње. Тако тешког града никада није било у Египту откако је народа у њему. 25 Град је побио у целом Египту све што се нашло напољу, људе и животиње; уништио је и све биље на пољима и поломио све пољско дрвеће. 26 Само у госенском крају, где су живели Израиљци, није било града.
27 Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Овај пут сам сагрешио. Господ је у праву, а ја и мој народ смо криви. 28 Помолите се Господу да престану ови громови и град, а ја ћу вас пустити да идете. Не морате се дуже задржавати.“
29 Мојсије му одговори: „Чим изађем из града, подићи ћу своје руке к Господу и громови ће престати, а ни града више неће бити, тако да знаш да земља припада Господу. 30 Ипак, ја знам да се ни ти ни твоји дворани још увек не бојите Господа Бога.“
31 Тако су пропали лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан је тек пропупео. 32 Пшеница и раж нису страдали, јер су позна жита.
33 Мојсије је отишао од фараона, изашао из града, те подигао руке к Господу. Громови и град су престали, а ни киша више није падала на земљу. 34 Кад је фараон видео да су престали громови, град и киша, поново је згрешио; отврднули су срце и он и његови дворани. 35 Пошто је фараоново срце отврднуло, он није пустио Израиљце да иду, баш како је Господ рекао преко Мојсија.
Упозорење против лицемерја
12 У међувремену се окупило на хиљаде људи, тако да су газили једни друге. Тада Исус прво поче да говори својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје. 2 Нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 3 Јер, што сте рекли у тами, чуће се на светлости дана, и што сте рекли иза затворених врата, разгласиће се са кровова.
Кога се треба бојати?
4 Пријатељи моји, кажем вам, не бојте се оних који убијају тело, јер после тога не могу више ништа да учине. 5 Рећи ћу вам кога да се бојите: бојте се Бога, који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, њега се бојте. 6 Зар се не продају пет врабаца за два новчића? Ипак, ни један од њих није заборављен од Бога. 7 А вама су и све власи на глави пребројане. Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
8 Кажем вам: свако ко ме призна пред људима, признаћу и ја њега пред анђелима Божијим. 9 А ко се мене одрекне пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред анђелима Божијим. 10 Свако ко каже реч против Сина Човечијег, биће му опроштено, али ко изговори хулу против Светога Духа, томе се неће опростити.
11 Када вас буду изводили у синагоге да вам суде, или пред намеснике и владаре, не брините се како ћете се бранити, или шта ћете говорити, 12 јер ће вас Свети Дух поучити шта да кажете у тај час.“
13 Неко из народа рече: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство!“
14 Исус му рече: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим имовину међу вама?“ 15 Онда се обратио свима: „Пазите и чувајте се сваке похлепе, јер ничији живот не зависи од обиља његових добара, колико год да их има.“
16 Онда им исприча једну причу: „Неком богатом човеку обилно родила њива. 17 Човек је размишљао у себи: ’Шта да урадим? Немам где да сакупим летину.’
18 Онда рече: ’Овако ћу учинити: срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо сместити све жито и остала добра. 19 Онда ћу рећи себи: „Душо моја, имаш многа добра смештена за дуго година. Одмарај, једи, пиј и уживај!“’
20 Али Бог му рече: ’Безумниче! Још ноћас ћу узети твоју душу. Коме ли ће остати оно што си стекао?’
21 Тако бива са сваким који згрће себи богатство, а пред Богом је сиромашан.“
Поуздање у Бога
22 Исус рече својим ученицима: „Стога вам кажем: не брините се за живот, шта ћете јести, или за тело, шта ћете обући, 23 јер је живот вреднији од хране и тело од одеће. 24 Погледајте гавране! Они нити сеју, нити жању, немају ни складишта ни житнице, а Бог их храни. Ви вредите много више од птица. 25 Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само и за кратко време? 26 Дакле, ако не можете да учините ни то што је најмање, зашто се бринете за остало?
27 Погледајте љиљане како расту! Не труде се, нити преду, а ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 28 Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 29 Зато се не оптерећујте тиме шта ћете јести или пити и не брините се око тога, 30 јер све то траже и многобошци у овоме свету. Ваш Отац зна да вам је све то потребно. 31 Него, тражите Царство његово, а Бог ће вам ово додати.
32 Не бој се, мало стадо, јер је Оцу било по вољи да вам да̂ Царство. 33 Продајте своју имовину и дајте је као милостињу. Опремите се торбама које неће дотрајати и неисцрпним благом са неба, које лопов не краде нити мољац уништава. 34 Јер, где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.
Спремност и будност
35 Опашите своје бокове, а ваше светиљке нека горе. 36 Будите као слуге које очекују свога господара да се врати са свадбе, да му одмах отворе врата кад он дође и покуца. 37 Благо оним слугама које господар, кад се врати, нађе будне. Заиста вам кажем да ће се са̂м господар опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. 38 Благо оним слугама које господар, када дође, нађе будне и приправне у поноћ или пред свитање. 39 Ово знајте: ако би домаћин знао у које доба ће лопов доћи, не би дозволио да му провали у кућу. 40 Тако и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.“
41 Петар упита: „Господе, говориш ли ову причу само нама или и свима осталима?“
42 Господ одговори: „Ко је, дакле, верни и мудри управитељ? То је онај кога Господар постави да се стара о осталим слугама да добијају оброке на време. 43 Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. 44 Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. 45 Али ако тај слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, па почне да туче слуге и слушкиње, да једе, пије и опија се, 46 доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, те ће га посећи и одредити му место међу неверницима.
47 Слуга који зна господареву вољу, а не извршује је и није приправан, биће ишибан јако. 48 А слуга који не зна, а учини оно што заслужује казну, биће мало шибан. Од свакога коме је много дано, много ће се и захтевати. Коме је више поверено, од тога ће се још више захтевати.
Исус – узрок поделе
49 Дошао сам да бацим огањ на земљу. О, како бих волео да већ пламти! 50 Треба и крштење да примим, и како ми је тешко док се то не сврши! 51 Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 52 Наиме, од сада ће се петоро у кући поделити: троје против двоје и двоје против троје, 53 отац против сина и син против оца, мајка против ћерке и ћерка против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“
Знаци времена
54 А мноштву је рекао: „Када видите да се облак појављује на западу, одмах кажете да ће бити невреме, и буде невреме. 55 А кад дуне ветар с југа, ви кажете да ће бити врућина, и тако и буде. 56 Лицемери! Изглед земље и неба знате да протумачите; како онда не знате да протумачите ово време?
57 Зар сами не увиђате шта је праведно? 58 Ако те зајмодавац потера на суд, настој колико можеш да изгладиш ствар са њим док сте још на путу. У противном, одвешће те пред судију и судија ће те предати судском службенику, па ће те овај бацити у тамницу. 59 Кажем ти да нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи новчић.“
Последње речи Јова пријатељима
27 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2 „Живога ми Бога који ми је ускратио право
и Свемоћног што ми душу огорчи;
3 док у мени даха има
и Божијег духа у мом носу;
4 усне моје неће говорити неправду,
мој језик неће изустити обману.
5 Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!
Док ме има не одустајем од своје честитости.
6 Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;
све док живим савест моја ме запећи неће.
7 Душманин мој нека прође као покварењак,
као злотвор нека прође онај што се диже на ме.
8 Јер каква је нада безбожника када је сасечен,
када Бог му душу узме?
9 Чује ли Бог вапај његов
кад на њега невоља дође?
10 Радује ли се Свемоћноме
и зове ли Бога у доба свако?
11 Ја ћу вас поучити о Божијој руци,
нећу да вам кријем наум Свемоћнога.
12 Ето, сви ви сте видели ово,
па зашто онда улудо говорите бесмислице?
13 Таква је од Бога судбина за зликовца,
наследство Свемоћног што примају окрутни!
14 Макар и да му се деца рађају, за мач се рађају;
потомство му никад хлеба неће бити сито.
15 Преживеле ће му покопати зараза,
а удовице им закукати неће.
16 Макар да згрне сребра ко да је прашина,
и спреми одеће као да је земља;
17 све што спреми обући ће праведник,
а сребро ће да раздели недужни.
18 Попут мољца кућу себи зида,
као да је колибица што је чувар прави.
19 Лећи ће богат тад и никад више,
кад очи своје отвори – ничег више нема.
20 Ненадане страхоте ко бујице односе га,
олуја га ноћу краде.
21 Подиже га ветар са истока, одлетеће,
свитлаће га са места његовог.
22 Сјуриће се на њега, штедети га неће
док он буде стрмоглавце бежао од руке његове.
23 И пљескаће својим рукама над њим,
извиждаће га са његовог места.
Химна љубави
13 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. 2 И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. 3 Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.
4 Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, 5 не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, 6 не радује се неправди, а радује се истини, 7 све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; 8 љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. 9 Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. 10 А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. 11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. 12 Сада видимо нејасно, као у огледалу[a], а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и са̂м себи познат.
13 А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.