M’Cheyne Bible Reading Plan
Јосифова браћа долазе у Египат
42 Кад је Јаков видео да има жита у Египту, рекао је својим синовима: „Шта се ту згледате? 2 Чуо сам, ево, да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам га оданде, да останемо на животу и не помремо.“ 3 Тако десеторица Јосифове браће сиђу да купе жито у Египту. 4 Јаков није слао Јосифовог брата Венијамина с његовом браћом, мислећи да би му се могла десити каква несрећа. 5 Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи.
6 Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље. 7 Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“ 8 Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали. 9 Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 10 Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране. 11 Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“ 12 „Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 13 Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“ 14 Но, Јосиф им је поново рекао: „Онако је како сам рекао: ви сте уходе!“ 15 Овако ћу вас проверити: „Тако ми фараона, нећете отићи одавде ако овамо не дође ваш најмлађи брат. 16 Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата. Ви остали ћете остати у притвору и бити испитани да се провери да ли говорите истину или не. Иначе, тако ми фараона, ви сте уходе.“ 17 Потом их је бацио у затвор на три дана. 18 Трећег дана им је рекао: „Ја сам човек који се боји Бога. Зато учините ово што кажем и остаћете у животу. 19 Ако сте поштени, нека један од вас браће остане у затвору. Ви остали идите и однесите жито својим изгладнелим породицама. 20 Потом доведите свог најмлађег брата, да се потврди истинитост ваших речи, те да не умрете.“ Тако су и учинили.
21 Они, затим, рекоше један другоме: „Заиста смо криви због нашег брата. Гледали смо његову патњу док нас је молио за милост, али га нисмо слушали. Зато нас је и снашла ова невоља.“ 22 Рувим им одврати: „Нисам ли вам рекао: ’Не огрешујте се о дечака!’? Али ви ме нисте слушали. Ево, сад се тражи одговорност за његову крв!“
23 Они нису знали да их Јосиф разуме, јер је говорио с њима преко преводиоца. 24 Тада се Јосиф удаљио од њих и заплакао. Кад се вратио, поново је разговарао с њима. Онда је издвојио Симеуна између њих и наредио да га свежу на њихове очи. 25 Јосиф је, потом, наредио да им напуне жито у вреће, да им се врати њихов новац у вреће, свакоме посебно, те да им се да̂ храна за пут. Тако им је и било учињено. 26 Натоваре они тако жито на своје магарце и оду. 27 Но, у преноћишту, један од њих отвори своју врећу да нахрани свог магарца и угледа свој новац како одозго стоји у врећи. 28 Тада овај рече својој браћи: „Мој новац је враћен! Ево, ту је у мојој врећи!“ Њима се одузме срце. Тресући се, питали су један другога: „Шта нам је то Бог урадио?“
29 Кад су дошли к своме оцу Јакову у Ханан, испричали су му све што им се десило. Рекли су му: 30 „Човек који је господар земље је грубо говорио с нама и оптужио нас да смо уходе. 31 Али ми смо му рекли: ’Поштени смо, нисмо уходе. 32 Било нас је дванаесторо браће; синови смо једног оца. Једнога више нема, а најмлађи је сад са оцем у Ханану.’ 33 Тада нам је тај човек, господар земље, рекао: ’Овако ћу знати да сте поштени: оставите једног брата ту са мном, а ви остали узмите жито за ваше изгладнеле породице, па идите. 34 Затим доведите свог најмлађег брата, па ћу знати да нисте уходе, него поштени људи. Тада ћу вам вратити вашег брата, па ћете моћи да тргујете[a] по земљи.’“
35 Али док су празнили своје вреће, сваки од њих у својој врећи нађе своју кесу са новцем. Кад су они и њихов отац угледали кесе са новцем, уплашили су се. 36 „Остављате ме без деце! – рече им њихов отац Јаков. Јосифа нема, Симеуна нема, а сад и Венијамина хоћете да одведете. Све се уротило против мене!“
37 Тада Рувим рече своме оцу: „Можеш да усмртиш моја два сина ако ти га не доведем натраг. Повери га мени и ја ћу ти га вратити.“ 38 Али Јаков рече: „Неће мој син сићи с вама! Његов брат је мртав, и он је остао са̂м. Ако би му се десила несрећа на путу на који полазите, онда бисте моју седу главу у тузи свалили у Свет мртвих.“
Прича о злим виноградарима
12 Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 2 У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. 3 Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. 4 Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. 5 Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.
6 Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’
7 Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 8 Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.
9 Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10 Зар не читате у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони;
11 од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?“
12 Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.
Плаћање пореза
13 Затим су ови послали Исусу неке од фарисеја и иродовце да га ухвате у речи. 14 Дошли су и рекли му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима, него по истини учиш Божијем путу. Да ли је допуштено давати порез цару или не? Треба ли да дајемо или не?“
15 Али Исус је прозрео њихову дволичност, па им је рекао: „Зашто ме искушавате? Донесите ми један сребрњак да га погледам.“ 16 Они донесоше. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“
Они одговоре: „Царев.“[a]
17 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
И дивили су му се.
О ускрсењу мртвих
18 Тада су садукеји, који говоре да нема ускрсења, приступили Исусу са питањем: 19 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 20 Било тако седморо браће. Први се ожени, али умре не оставивши за собом потомства. 21 Онда други брат ожени удовицу, али и он умре не оставивши потомства за собом. Исто је било и са трећим братом. 22 Углавном, ниједан од ове седморице није оставио потомство за собом. На крају умре и жена. 23 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
24 Исус им рече: „Нисте ли у заблуди, због тога што не познајете ни Писмо ни силу Божију? 25 Јер, кад мртви буду ускрсли, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима. 26 А што се тиче мртвих да ускрсавају, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, где се говори о грму који не сагорева? Ту је Бог рекао Мојсију: ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ 27 Он није Бог мртвих, него живих. Ви се грдно варате!“
Највећа заповест
28 Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“
29 Исус му одговори: „Најважнија је:
’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ.
30 Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим,
свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’
31 А друга заповест је:
’Воли ближњега свога као самога себе.’
Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“
32 Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, 33 те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“
34 Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.
Христос – Давидов Син и Господ
35 Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син? 36 Наиме, са̂м Давид је, посредством Светога Духа, рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду.“’
37 Ако га са̂м Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
Многи народ га је радо слушао.
Упозорење против зналаца Светог писма
38 Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. 39 Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 40 Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
Удовичин прилог
41 Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца. 42 Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића,[b] што је око један динар.
43 Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других, 44 јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“
Вилдад
8 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2 „Докле ћеш о томе да причаш
и докле ће речи твојих уста бити вихор?
3 Зар Бог изврће правду?
Изврће ли Свемоћни праведност?
4 Ако су му твоја деца сагрешила,
он их је препустио њиховим гресима!
5 Али ако потражиш Бога
и Свемоћнога преклињеш за милост;
6 ако будеш чист и праведан,
он ће бдети над тобом
и обновиће твоје праведно боравиште.
7 Незнатни су били почеци твоји,
а будућност твоја процветаће силно.
8 Хајде, питај нараштај пређашњи
и истражи сазнања њихових предака.
9 Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа,
сена су наши земаљски дани.
10 Зар те неће поучити,
рећи ти из срца свога и изнети поуке?
11 Расте ли папирус мимо мочваре?
Расте ли трска мимо вода?
12 Док је још у цвату и непосечена,
већ се суши пре осталих трава.
13 Е, такве су стазе оних што Бога заборављају,
тако се руши нада безбожничка;
14 онога чије се поуздање кида
и који се ослања на кућу од паучине;
15 Елем, ослони ли се на кућу своју –
неће стајати;
прихвати ли је се –
неће се држати.
16 Он је као једра биљка на сунцу,
чије се младице пружају изван врта;
17 корење му се над камењарем преплиће
и у кршу тражи места.
18 Али, ако се искорени са свог места,
оно ће га се одрећи: ’Видело те никад нисам!’
19 Ето, то ти је радост његовог пута,
а већ неко други ниче из тла.
20 Гле, Бог не одбацује човека без мане,
али и не прихвата злотвора за руку.
21 Штавише, смехом ће испунити уста твоја
и усне твоје клицањем!
22 Стидом ће се загрнути они који те мрзе,
а шатор зликоваца ће нестати.“
Живот у служби Богу
12 Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. 2 Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.
3 Наиме, на основу милости која ми је дана, свакоме од вас кажем: не прецењујте себе, него мислите о себи разборито, примерено мери вере коју је Бог дао сваком од вас. 4 Јер, како у једном телу имамо много удова, тако ниједан од удова не обавља исту улогу. 5 Једнако смо и ми, иако многи, једно тело у заједништву с Христом, а као појединци, удови смо једни другима. 6 Тако, имамо различите дарове по милости коју смо примили од Бога. Ко има дар пророштва, нека га користи у складу са својом вером; 7 ко има дар служења, нека служи; ко има дар поучавања, нека поучава; 8 ко има дар тешења, нека теши; ко има дар давања, нека буде дарежљив, ко има дар управљања, нека буде вредан; ко има дар исказивања милосрђа, нека буде радостан.
9 Љубав нека буде искрена. Мрзите зло, чврсто се држите онога што је добро. 10 Волите једни друге братском љубављу, истичите се у међусобном уважавању. 11 Будите марљиви у ревности, горљиви у духу, служите Господу. 12 Нада нека вас држи у радости, будите постојани у невољи, истрајни у молитви. 13 Делите што имате са светима у оскудици, упражњавајте гостопримство. 14 Благосиљајте оне који вас прогоне, благосиљајте, а не куните. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Будите сложне мисли; не заносите се мислећи високо о себи, него се поведите за оним што је понизно. Не сматрајте себе мудрима.
17 Никоме не враћајте зло за зло; старајте се да чините оно што је добро међу свим људима. 18 Ако је могуће, чините све што је до вас да живите у миру са свим људима. 19 Не освећујте се, вољени моји, него дајте места Божијем гневу. Јер у Светом писму пише: „Моја је освета! Ја ћу узвратити“ – говори Господ. 20 Уместо тога:
„Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га.
Јер ако тако чиниш,
згрнућеш жар угљени на његову главу.“
21 Не дај да те зло надвлада, него ти надвладај зло добрим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.