M’Cheyne Bible Reading Plan
Јуда и Тамара
38 У то време се Јуда одселио од своје браће и настанио код Одоламејца по имену Хира. 2 Ту је Јуда запазио ћерку неког Хананца који се звао Шуа, па ју је узео за жену и легао с њом. 3 Она је затруднела и родила сина, коме је Јуда дао име Ир. 4 Поново је затруднела и родила сина, коме је дала име Авнан. 5 Још једном је родила сина и дала му име Силом. Јуда је био у Хезиву када га је родила.
6 Јуда је оженио свога првенца Ира девојком по имену Тамара. 7 Али Ир је учинио зло пред Господом, те га је Господ погубио.
8 Тада Јуда рече Авнану: „Лези с женом свога брата и изврши према њој деверску дужност и подигни потомство своме брату.“ 9 Знајући да се потомство неће рачунати као његово, Авнан је испуштао семе на земљу кад год би легао са женом свога брата, да не би дао потомство своме брату. 10 То што је учинио било је зло пред Господом и зато је Господ и њега погубио.
11 Јуда рече својој снахи Тамари: „Остани као удовица у дому свога оца док не одрасте мој син Силом.“ Мислио је, наиме: „Само да не умре и он као његова браћа.“ Зато је Тамара отишла да живи у дому свога оца.
12 Након много времена умре Јудина жена, ћерка Шуина. Кад су прошли дани жалости, Јуда оде горе у Тимну да стриже овце са својим пријатељем Одоламејцем Хиром.
13 Тамари јаве: „Ено ти свекар оде у Тимну да стриже овце.“ 14 Тада Тамара скине удовичко рухо, покрије лице копреном и умота се, те седне на улазу у Енајим што је на путу за Тимну. Видела је, наиме, да је Силом одрастао, али да му је нису дали за жену.
15 Кад ју је Јуда угледао, помислио је да је блудница, јер је била покрила лице. 16 Сврати он к њој с пута и рече: „Дај да легнем с тобом.“ Није знао, наиме, да му је то снаха.
Она му рече: „Шта ћеш ми дати ако легнеш са мном?“
17 „Послаћу ти једно јаре из стада“ – одговори Јуда.
Она му рече: „Може, ако оставиш залог док га не пошаљеш.“
18 „Какав залог да ти оставим?“ – упита он.
Она рече: „Твој печат, врпцу и штап што ти је у руци.“ Дао јој је и једно и друго. Потом легне с њом и она затрудни. 19 Онда је устала и вратила се; скинула је копрену с лица и поново обукла своје удовичко рухо.
20 Јуда пошаље јаре преко свог пријатеља Одоламејца да откупи залог од оне жене. Но, овај је није нашао. 21 Питао је људе из тог места: „Где је храмска блудница што је била ту код пута за Енајим?“
„Овде није било храмске блуднице“ – рекоше му.
22 Одоламејац се врати к Јуди и рече: „Нисам је нашао. Шта више, људи тог места су ми рекли да тамо није било храмске блуднице.“
23 Јуда рече: „Да се не обрукамо, нек она задржи то што има. Ето, ја сам јој послао јаре, али је ти ниси нашао.“
24 Око три месеца касније, јаве Јуди: „Твоја снаха Тамара се одала блудничењу, па је чак и затруднела у блудничењу.“
„Изведите је – нареди Јуда – па нека се спали!“
25 Док су је изводили, она поручи своме свекру: „Ово припада човеку с којим сам затруднела. Погледај, молим те, да ли препознајеш чији је овај печатњак на врпци и овај штап.“
26 Јуда их препозна, па рече: „Она је праведнија него ја, који је нисам дао своме сину Силому.“ И више јој није приступао.
27 Кад је дошло време да роди, испостави се да носи близанце. 28 Док се порађала, један од њих истури руку. Бабица узме његову руку и привеже му црвени конац око руке, рекавши: „Овај је изашао први.“ 29 Али баш тада он увуче руку, па изађе његов брат. Бабица рече: „Како ли се само проби?!“ Зато су му дали име „Фарес“[a]. 30 Потом је изашао његов брат који је на руци имао црвени конац. Њега су назвали „Зара“[b].
Исус храни преко четири хиљаде људи
8 Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2 „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4 Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6 Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7 А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8 Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9 Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10 Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
Фарисеји траже доказ
11 Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12 Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13 Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14 Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15 Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16 А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17 А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18 Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19 Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20 „А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21 Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
Исцељење слепог човека у Витсаиди
22 Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23 Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24 Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25 Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26 Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
Петрова изјава о Исусу
27 Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28 Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30 Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31 Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути после три дана.“ 32 Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33 Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
34 Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37 Шта може човек дати у замену за свој живот? 38 А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
Елифас
4 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Хоћеш ли имати стрпљења да ти неко одговори?
Али ко би се могао уздржати од речи?!
3 Ето, поучавао си многе
и руке клонуле си снажио.
4 Посрнулог су твоје речи подизале
и колена си клецава јачао.
5 А сад, када је тебе снашло,
постао си нестрпљив;
кад се тебе такло,
ти си пренеражен.
6 Није ли богобојазност твоја поуздање твоје,
а честитост путева твојих нада твоја?
7 Молим те, сети се: ко је невин пострадао?
Где су то праведници сатрвени били?
8 Колико сам ја видео, они који ору неправду
и невољу сеју, баш то и жању.
9 Они гину од Божијег даха,
ишчезавају од духа гнева његовога.
10 Рика лава, лавље урликање
и зуби лавића се ломе.
11 Лав скапава без плена
и лавићи се губе.
12 Знаш, к мени је потајно допрла реч,
о том ми је ухо шапат ухватило;
13 у немирним мислима, у виђењима ноћним,
кад људе опхрва дубоки сан;
14 страх и трепет су ме спопали
и од њих ми кости зазвечаше.
15 Тек, дух ми је прешао преко лица
и длаке на телу су ми се најежиле!
16 И он стаде,
али му нисам разазнао лик.
Био ми је неки облик пред очима
и чуо сам глас који шапуће:
17 ’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?
Зар је човек чистији од Саздатеља свога?
18 Па он се ни у слуге своје не поуздаје
и анђелима својим он налази ману,
19 а камоли онима што живе у набијачама,
што им је темељ у прашини
и које смрскају ко мољца.
20 Сатиру их у комаде од јутра до сутра,
заувек ишчезавају и нико не мари.
21 Није ли уже њиховог шатора ишчупано?
Помреће без мудрости.’
8 Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2 Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3 Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4 Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5 Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6 Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7 Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8 Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9 Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10 Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11 Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама. 12 Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. 13 Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.
14 Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. 15 Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ 16 Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. 17 А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.
Слава Божијег народа
18 Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. 19 Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. 20 Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади 21 да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.
22 Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. 23 И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. 24 Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? 25 Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.
26 Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. 27 Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. 28 Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. 29 Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. 30 А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.
Божија љубав у Исусу Христу
31 Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? 32 Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? 33 Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! 34 Ко ће их осудити? Христос Исус који је умро, и поврх тога ускрснуо – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! 35 Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36 Јер овако пише у Светом писму:
„Због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.“
37 Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. 38 Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, 39 ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.