The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NLT. Switch to the NLT to read along with the audio.
Припреме за преношење Ковчега савеза у Јерусалим
15 Када је Давид подигао себи зграде у Давидовом граду, он припреми и место за Божији ковчег и подиже шатор за њега.
2 Онда рече: »Нико осим Левитâ не сме да носи Божији ковчег, јер је ГОСПОД њих изабрао да носе ГОСПОДЊИ ковчег и да служе пред њим довека.«
3 Давид окупи сав Израел у Јерусалиму како би пренели ГОСПОДЊИ ковчег на место које је за њега припремио.
4 Он сазва Ааронове потомке и Левите:
5 од Кехатових потомака, поглавара Уриела и сто двадесеторо његове сабраће,
6 од Мераријевих потомака, поглавара Асају и двеста двадесеторо његове сабраће,
7 од Гершомових потомака, поглавара Јоила и сто тридесеторо његове сабраће,
8 од Елицафанових потомака, поглавара Шемају и две стотине његове сабраће,
9 од Хевронових потомака, поглавара Елиела и осамдесеторо његове сабраће,
10 од Узиелових потомака, поглавара Аминадава и сто дванаесторо његове сабраће.
11 Тада Давид позва свештенике Садока и Авиатара и Левите Уриела, Асају, Јоила, Шемају, Елиела и Аминадава, 12 па им рече: »Ви сте главе левитских породица. Ви и ваша сабраћа Левити треба да се освештате и да донесете Ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог, на место које сам за њега припремио. 13 Прошли пут га нисте преносили ви, Левити, па је ГОСПОД, наш Бог, плануо гневом на нас зато што га нисмо питали како да то урадимо као што је прописано.«
14 И свештеници и Левити се освешташе, да би пренели ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог. 15 Левити су Ковчег носили на раменима помоћу мотки, као што је заповедио Мојсије у складу са Божијом речју.
16 Давид рече левитским поглаварима да одреде међу својом сабраћом певаче, да певају радосне песме уз звуке музичких инструмената: лира, харфи и чинела. 17 И Левити одредише Хемана сина Јоиловог, од његове сабраће Асафа сина Берехјиног, а од њихове сабраће Мераријеваца Етана сина Кушајиног 18 и са њима њихову сабраћу нижег реда: Захарију, Јаазиела, Шемирамота, Јехиела, Унија, Елиава, Бенају, Маасеју, Матитју, Елифелеха, Микнеју, Јовид-Едома и Јеиела, чуваре капија. 19 Свирачи Хеман, Асаф и Етан одређени су да ударају у бронзане чинеле, 20 Захарија, Азиел, Шемирамот, Јехиел, Уни, Елиав, Маасеја и Бенаја да свирају лире према аламоту, 21 а Матитја, Елифелех, Микнеја, Јовид-Едом, Јеиел и Азазја да свирају харфе према шеминиту. 22 Кенанју, поглавара Левитâ, одредише да води певање. Ту дужност су му поверили зато што је био томе вичан.
23 Берехју и Елкану одредише за стражаре код Ковчега.
24 Свештенике Шеванју, Јосафата, Натанаила, Амасаја, Захарију, Бенају и Елиезера одредише да свирају трубе пред Божијим ковчегом. И Јовид-Едома и Јехију одредише за стражаре код Ковчега.
Давид доноси Ковчег савеза у Јерусалим
(2. Сам 6,12-23)
25 Тада Давид и израелске старешине и заповедници над хиљадама одоше да пренесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Јовид-Едомове куће радујући се. 26 Пошто је Бог помогао Левитима који су преносили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, принето је на жртву седам јунаца и седам овнова.
27 Давид је на себи имао огртач од танког лана, а тако и сви Левити који су носили Ковчег, певачи и Кенанја, који је руководио певањем хорова. А Давид је на себи имао и ланени наплећак.
28 Сав Израел је доносио Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза уз клицање, звук овнујских рогова, труба и чинела, и свирку лира и харфи. 29 А када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра, и зато га презре.
16 Божији ковчег донеше и поставише у шатору који је Давид подигао за њега, па принеше жртве паљенице и жртве за заједништво пред Богом.
2 Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у ГОСПОДЊЕ име, 3 па сваком Израелцу и Израелки даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4 Он постави неке од Левита да служе пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, да упућују молбе ГОСПОДУ, Богу Израеловом, да му захваљују и хвале га: 5 Асафа као поглавара, Захарију првог до њега, а за њима Јеиела, Шемирамота, Јехиела, Матитју, Елиава, Бенају, Јовид-Едома и Јеиела, да свирају лире и харфе, а Асаф да удара у чинеле. 6 Свештенике Бенају и Јахазиела постави да редовно свирају трубе пред Ковчегом Божијег савеза.
7 Тога дана Давид одреди Асафа и његове помоћнике да захваљују ГОСПОДУ:
Хвалоспев Богу
(Пс 105,1-15; 96,1-13; 106,1, 47-48)
8 Захваљујте ГОСПОДУ, његово име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
9 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
10 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
11 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
12 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
13 потомци Израела, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
14 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
15 Довека се сећајте његовог Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
16 савеза који је склопио с Авраамом,
његове заклетве Исааку,
17 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
18 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
19 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
20 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
21 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
22 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
23 Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
24 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
25 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
26 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
27 Пред њим су сјај и величанство,
сила и радост у његовом су Боравишту.
28 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
29 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и пред њега дођите,
поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
30 Дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека се међу незнабошцима говори: »ГОСПОД царује!«
32 Нека грми море и све што је у њему,
нека се радују поља и све на њима.
33 Тада ће шумско дрвеће клицати пред ГОСПОДОМ,
јер он долази да суди земљи.
34 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
35 Завапите: »Спаси нас, Боже, Спаситељу наш,
сабери нас и избави од незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо,
да се хвалама теби поносимо.«
36 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Тада сав народ рече: »Амин« и »Нека је хваљен ГОСПОД.«
Кривица човечанства
18 Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину. 19 Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је – Бог им је то учинио очигледним. 20 Од стварања света, Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство – могу се јасно сагледати у ономе што је створено, па људи немају изговора.
21 Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило. 22 Правећи се мудри, постали су луди, 23 па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.
24 Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела. 25 Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.
26 Због тога их је Бог препустио њиховим срамним страстима. Њихове жене су природно полно општење замениле неприродним. 27 Тако исто су и мушкарци напустили природно општење са женом и изгарали од пожуде један за другим. Мушкарци су с мушкарцима чинили срамна дела и на себе навукли заслужену казну за своју заблуду.
28 Пошто спознање Бога нису сматрали вредним, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму, да чине оно што је недолично. 29 Пуни сваке неправедности, покварености, похлепе, злоће, зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности, оговарачи, 30 клеветници, богомрсци, дрски, охоли, разметљиви, измишљачи зала, родитељима непокорни, 31 неразумни, непоуздани, безосећајни и немилосрдни, 32 иако знају за праведну Божију одредбу да заслужују смрт они који то чине, они не само да то чине него и одобравају другима који то чине.
1 Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
Зашто се кријеш у временима невоље?
2 Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
они се хватају у сплетке које је смислио.
3 Опаки се пожудом свога срца хвали,
лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
4 Опаки у својој надмености Бога не тражи,
нема места за Бога у његовим наумима.
5 Путеви су му увек успешни,
надмен је и далеко су од њега твоји закони,
презире све своје душмане.
6 Мисли: »Нећу посрнути.
Никад ме неће задесити зло.«
7 Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
под језиком му мука и несрећа.
8 У заседи лежи покрај села,
из потаје убија недужнога,
очима вреба жртве.
9 У заседи лежи као лав у брлогу,
у заседи лежи да сиромаха ухвати,
да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
Сакрио је лице и никад ништа не види.«
12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
казни његову опакост, да се више не нађе.
6 Владару се многи улагују
и свако је пријатељ дарежљивом човеку.
7 Сиромаха мрзе сви његови рођаци,
а колико га се тек клоне другови!
Иако их преклињући тражи,
не налази их.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International