The Daily Audio Bible

Езекијина болест и опоравак

(Ис 38,1-8, 21-22; 2. Лет 32,24-26)

20 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«

² Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: ³ »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је добро у твојим очима.«

И горко заплака.

⁴ А Исаија још није био изашао из средњег дворишта када му дође реч ГОСПОДЊА: ⁵ »Врати се и реци Езекији, владару мога народа: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Излечићу те. Трећег дана од данас ићи ћеш у Дом ГОСПОДЊИ. ⁶ Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.‘«

⁷ Исаија рече: »Направите облог од смокава.«

Они га послушаше и привише облог на чир, и Езекија оздрави.

⁸ Он упита Исаију: »Који ће бити знак да ће ме ГОСПОД излечити и да ћу трећега дана од данас ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«

⁹ Исаија одговори: »Ово је ГОСПОДЊИ знак за тебе да ће учинити као што је обећао: Хоћеш ли да сенка оде десет степеника унапред или десет степеника уназад?«

¹⁰ »Лако је сенци да оде десет степеника унапред«, рече Езекија. »Нека оде десет степеника уназад.«

¹¹ Тада пророк Исаија призва ГОСПОДА, и ГОСПОД учини да сенка на Ахазовом степеништу оде десет степеника уназад.

Гласници из Вавилона

(Ис 39,1-8)

¹² У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест. ¹³ Езекија прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.

¹⁴ Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?«

»Из далеке земље«, одговори Езекија, »из Вавилона.«

¹⁵ Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?«

»Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«

¹⁶ Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДЊУ: ¹⁷ ‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД. ¹⁸ ‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«

¹⁹ »Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«

Крај Езекијине владавине

(2. Лет 32,32-33)

²⁰ Остали догађаји Езекијине владавине, све што је постигао и како је направио језерце и проров којим је довео воду у град, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²¹ Езекија умре, а на месту цара наследи га његов син Манасија.

Манасија, цар Јуде

(2. Лет 33,1-20)

21 Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. Мајка му се звала Хефцива. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ³ Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалу и направио Ашерину мотку, као што је учинио и израелски цар Ахав. Клањао се свим звездама и служио им. ⁴ Подигао је жртвенике у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »У Јерусалим ћу ставити своје Име.« ⁵ У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама. ⁶ Принео је свог сина као жртву паљеницу, бавио се враџбинама и гатањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.

⁷ Узео је резбарену Ашерину мотку коју је направио и ставио је у Храм, за који је ГОСПОД рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека. ⁸ Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио и држали се целог Закона који им је дао мој слуга Мојсије.«

⁹ Али народ није слушао. Манасија их одведе на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима.

¹⁰ ГОСПОД рече преко својих слугу пророка: ¹¹ »Зато што је јудејски цар Манасија починио ове гнусобе и учинио више зла него Аморејци пре њега и својим идолима навео Јудеје на грех, ¹² овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пустићу такву невољу на Јерусалим и Јуду да ће бридети уши сваком ко чује за њу. ¹³ Растегнућу над Јерусалимом исто мерничко уже као над Самаријом и исти висак као над Ахавовом владарском кућом. Избрисаћу Јерусалим онако како се брише чинија: обрише се, па се изврне наопако. ¹⁴ Напустићу Остатак свог народа и предати га у руке његовим непријатељима. Опљачкаће га и похарати сви његови душмани, ¹⁵ јер чини оно што је зло у мојим очима и изазива ме на гнев од дана кад су његови праоци изашли из Египта до данас.‘«

¹⁶ Поврх тога, Манасија је пролио толико недужне крви да је њоме испунио Јерусалим с краја на крај – поред греха на који је навео Јудеје, па су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.

¹⁷ Остали догађаји Манасијине владавине, и све што је учинио, укључујући и грех који је починио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ¹⁸ Манасија умре, па га сахранише у врту његове палате, у Узином врту. На месту цара наследи га његов син Амон.

Амон, цар Јуде

(2. Лет 33,21-25)

¹⁹ Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године. Мајка му се звала Мешулемет кћи Харуцова, а била је из Јотве. ²⁰ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија. ²¹ У свему је ишао стопама свога оца: служио је идолима којима је служио и његов отац и клањао им се. ²² Оставио је ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и није живео као што ГОСПОД тражи.

²³ Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати. ²⁴ Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију.

²⁵ Остали догађаји Амонове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²⁶ Сахранише га у његовој гробници у Узином врту, а на месту цара наследи га његов син Јосија.

Јосија, цар Јуде

(2. Лет 34,1-35,27)

22 Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину. Мајка му се звала Једида кћи Адајина, а била је из Боцката. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида.

¹⁸ Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине. ¹⁹ Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима.

²⁰ Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона? ²¹ А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима. ²² Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао, ²³ па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала. ²⁴ Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону. ²⁵ А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«

²⁶ Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.

Павле ухваћен

²⁷ Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.

²⁸ »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«

²⁹ Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.

³⁰ Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. ³¹ Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. ³² Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.

³³ Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио. ³⁴ А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну. ³⁵ Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу. ³⁶ Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«