The Daily Audio Bible

Авесаломова смрт

18 Давид изврши смотру војске која је била с њим и постави заповеднике над хиљадама и стотинама. ² Једну трећину војске стави под Јоавово заповедништво, другу под заповедништво Јоавовог брата Авишаја сина Церујиног и трећу под заповедништво Итаја Гитејца.

Цар онда нареди покрет и рече: »И ја ћу с вама.«

³ Али војска одврати: »Ти не смеш да идеш. Ако будемо бежали, њима то неће ништа значити. Чак ако нас и половина изгине, ни то им неће ништа значити. Али ти сâм вредиш као нас десет хиљада. Зато ће бити боље да нам помажеш из града.«

⁴ На то им цар одговори: »Урадићу онако како мислите да је најбоље.«

Онда стаде крај капије док је кроз њу пролазила војска у четама од по стотину и од по хиљаду људи.

⁵ А Јоаву, Авишају и Итају заповеди: »Будите благи према младићу Авесалому, мене ради.«

Сва војска је чула шта је заповедницима заповедио о Авесалому. ⁶ Тако војска изађе на поље у бој против Израела. Битка се поведе у Ефремовој шуми, ⁷ где Давидове слуге поразише израелску војску. Покољ тога дана био је веома велик: двадесет хиљада погинулих. ⁸ Битка се прошири по целом оном крају, и тога дана више жртава однесе шума него мач.

⁹ А Авесалом случајно паде у руке Давидовим слугама: Јахао је на својој мазги и када је она пролазила испод густог грања једне велике смрдљике, Авесалому глава запе о грање, па он остаде да виси у ваздуху, док мазга откаса даље.

¹⁰ То виде један војник, па јави Јоаву: »Управо сам видео Авесалома како виси на једној смрдљици.«

¹¹ На то Јоав рече војнику који му је то јавио: »Шта! Видео си га? Па што га онда на лицу места ниси саставио са земљом? За то бих ти дао десет шекела^[a] сребра и ратнички појас.«

¹² А онај му рече: »Да ми на руке изброје и хиљаду шекела^[b] сребра, не бих дигао руку на царевог сина. Својим смо ушима чули када је цар заповедио теби, Авишају и Итају: ‚Чувајте младића Авесалома, мене ради.‘ ¹³ Да сам га подмукло убио – а од цара се ништа не може сакрити – ти би се од мене оградио.«

¹⁴ Јоав одврати: »Нећу да дангубим овде с тобом.«

Онда узе три копља и забоде их у срце Авесалому док је овај још жив висио на смрдљици, ¹⁵ а десет Јоавових штитоноша опколише Авесалома, па га оборише и убише. ¹⁶ Тада Јоав дуну у овнујски рог, и војска престаде да гони Израелце, пошто ју је Јоав тако зауставио. ¹⁷ Авесалома узеше, па га однеше у шуму, бацише у једну дубоку јаму и затрпаше великом гомилом камења. У међувремену, сви Израелци побегоше својим кућама.

¹⁸ Још док је био жив, Авесалом је узео један стуб и поставио га као споменик себи у Царевој долини, јер, рече: »Немам сина који би сачувао успомену на моје име.« Споменик је назвао по себи, па се он и дан-данас зове Авесаломов споменик.

Давид сазнаје за Авесаломову смрт

¹⁹ Ахимаац син Садоков рече Јоаву: »Дај да отрчим и цару јавим добру вест да га је ГОСПОД избавио из руку његових непријатеља.«

²⁰ »Данас не можеш да будеш гласник добрих вести«, рече му Јоав. »Можеш да будеш гласник добрих вести неки други пут, али данас не можеш, јер је царев син мртав.«

²¹ Онда Јоав рече једном Кушанину: »Иди и јави цару шта си видео.«

Кушанин се поклони Јоаву и отрча.

²² Ахимаац син Садоков опет рече Јоаву: »Нека буде шта буде, само ме, молим те, пусти да отрчим за Кушанином.«

»Зашто желиш да идеш, синко«, упита га Јоав, »кад не носиш вест за коју би могао да будеш награђен?«

²³ Али Ахимаац рече: »Нека буде шта буде, хоћу да трчим.«

»Трчи онда«, рече му Јоав, и Ахимаац отрча путем кроз равницу и претече оног Кушанина.

²⁴ Док је Давид седео између спољне и унутрашње капије, стражар се попе на кров над пролазом између капија и угледа једног човека како трчи сам.

²⁵ Стражар то довикну цару, а цар му рече: »Ако је сам, сигурно доноси добре вести.«

А онај се све више примицао.

²⁶ Стражар тада угледа још једнога како трчи, па довикну вратару: »Ено још један трчи сам!«

На то цар рече: »И овај доноси добре вести.«

²⁷ Стражар рече: »Чини ми се да онај први трчи као Ахимаац син Садоков.«

»Он је добар човек«, рече цар, »и долази с добрим вестима.«

²⁸ Ахимаац довикну цару: »Здраво«, па му се ничице поклони и рече: »Хвала ГОСПОДУ, твоме Богу, што нам је у руке предао оне који су се дигли против тебе, мој господару царе.«

²⁹ А цар упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?«

Ахимаац му на то одговори: »Видео сам велику пометњу баш кад је Јоав слао царевог слугу и мене, твог слугу, али не знам шта је то било.«

³⁰ Цар му рече: »Стани са стране и чекај.«

Тако Ахимаац стаде са стране, па је чекао.

³¹ Уто стиже онај Кушанин и рече: »Мој господару царе, чуј добру вест: ГОСПОД те је данас избавио из руку свих који су се дигли против тебе.«

³² Цар га упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?«

А Кушанин одговори: »Нека твоји непријатељи, мој господару царе, и сви који се дижу против тебе да ти нанесу зло прођу као тај младић!«

³³ На то се цар силно потресе, па се попе у одају над пролазом између капија и заплака.

А док је ишао, говорио је: »Сине мој Авесаломе! Сине мој, сине мој Авесаломе! Да бар ја погинух место тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«

19 Јоаву јавише: »Ено цар плаче и тугује за Авесаломом.«

² Тако се тога дана победа претвори у жалост за сву војску, јер је војска чула да цар тугује за својим сином. ³ Војска се тога дана кришом врати у град, као што се кришом враћа војска која се осрамотила побегавши из боја.

⁴ Покривши лице, цар је ридао из свега гласа: »Сине мој, Авесаломе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«

⁵ Јоав оде цару у кућу и рече: »Данас си понизио све своје војнике, који су управо спасли живот и теби и твојим синовима и кћерима, и твојим женама и наложницама. ⁶ Ти волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си јасно показао да ти ништа не значе ни заповедници ни војници, јер видим да би ти било милије да је Авесалом данас жив, а сви ми мртви. ⁷ Него, сада изађи и ободри своје војнике. Јер, кунем ти се ГОСПОДОМ, ако не изађеш, до ноћи ти неће остати ни један једини човек. То ће ти бити гора несрећа од свих које су те снашле од твоје младости до сада.«

⁸ Тада цар устаде и седе у капији.

Када су војсци јавили: »Ено цар седи у капији«, сва војска дође пред цара.

Давид се враћа у Јерусалим

У међувремену су Израелци побегли својим кућама. ⁹ Народ је по свим Израеловим племенима расправљао међу собом говорећи: »Цар нас је спасао из руку наших непријатеља. Избавио нас је из руку Филистејаца, а сада је побегао из земље због Авесалома. ¹⁰ А Авесалом, кога смо помазали за свога цара, погинуо је у боју. Па што сад нико не говори о томе да цара треба довести назад?«

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Лк 24,1-12)

20 Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба, ² па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«

³ Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу. ⁴ Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба. ⁵ Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе. ⁶ Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали. ⁷ А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту. ⁸ Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова. ⁹ Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих. ¹⁰ Потом се ученици вратише кући.

Исус се показује Марији Магдалини

(Мк 16,9-11)

¹¹ А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб ¹² и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу.

¹³ »Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?«

»Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«

¹⁴ Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.

¹⁵ »Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?«

А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«

¹⁶ Тада јој Исус рече: »Марија!«

Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«.

¹⁷ Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«

¹⁸ И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.«

И исприча им шта јој је рекао.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Лк 24,36-49)

¹⁹ Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«

²⁰ Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.

²¹ Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«

²² Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. ²³ Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«

Исус и Тома

²⁴ А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.

²⁵ Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«

А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«

²⁶ Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући^[a], а с њима и Тома.

Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«

²⁷ Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«

²⁸ »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.

²⁹ А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«

³⁰ Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. ³¹ Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.

Реш

Син

Тав