The Daily Audio Bible

⁵² Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. ⁵³ Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. ⁵⁴ Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише.

Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁵ А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«

⁵⁶ Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁷ А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«

⁵⁸ Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?«

А она одговори: »Хоћу.«

⁵⁹ Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.

⁶⁰ И благословише Ревеку рекавши јој:

⁶¹ Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.

⁶² А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. ⁶³ Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.

⁶⁴ А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле ⁶⁵ и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?«

»То је мој господар«, одговори слуга.

На то она узе свој вео и покри се.

⁶⁶ Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. ⁶⁷ Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.

Остали Авраамови потомци

(1. Лет 1,32-33)

25 Авраам узе себи још једну жену, која се звала Кетура.

² Она му роди Зимрана, Јокшана, Медана, Мидјана, Јишбака и Шуаха.

³ Јокшану се родише Шева и Дедан.

Деданови потомци: Ашурци, Летушци и Леумци.

⁴ Мидјанови синови: Ефа, Ефер, Енох, Авида и Елдаа.

Све су то Кетурини потомци.

⁵ Све што је имао, Авраам остави Исааку, ⁶ а синовима својих наложница још за свога живота подели дарове и посла их у земље на истоку – далеко од Исаака.

Авраамова смрт

⁷ Авраам је живео 175 година. ⁸ Умро је у веома дубокој старости, пошто је поживео много година. ⁹ Његови синови Исаак и Јишмаел сахранише га у пећини Махпели близу Мамре, на пољу Ефрона, сина Цохара Хетита, ¹⁰ на пољу које је Авраам купио од Хетитâ. Тамо је Авраам сахрањен поред своје жене Саре.

¹¹ После Авраамове смрти, Бог благослови његовог сина Исаака, који је тада живео код Беер-Лахај-Роија.

Јишмаелови потомци

(1. Лет 1,28-31)

¹² Ово је повест о Авраамовом сину Јишмаелу, кога му је родила Египћанка Агара, Сарина робиња.

¹³ Ово су имена Јишмаелових синова по реду којим су се рађали:

Јишмаелов прворођени син Невајот, па Кедар, Адбеел, Мивсам,

¹⁴ Мишма, Дума, Маса,

¹⁵ Хадад, Тема, Јетур, Нафиш и Кедма.

¹⁶ То су Јишмаелови синови, дванаесторица племенских поглавара, по којима су названа њихова насеља и табори. ¹⁷ Јишмаел је живео 137 година. Онда издахну и умре. ¹⁸ Његови потомци су се настанили на подручју између Хавиле и Шура, које се простире од Египта према Асирији, а живели су у непријатељству са другим Авраамовим потомцима.

Рођење Исава и Јакова

¹⁹ Ово је повест о Исааку сину Авраамовом.

Аврааму се родио Исаак. ²⁰ Исаак је имао четрдесет година када се оженио Ревеком кћери Бетуела, Арамејца из Падан-Арама, сестром Лавана Арамејца.

²¹ Исаак се помоли ГОСПОДУ за своју жену, јер је била нероткиња. ГОСПОД му услиши молитву и његова жена Ревека затрудне.

²² Али деца су се у њеној утроби тако гурала да она рече: »Зашто ми се ово дешава?«

Зато оде да о томе упита ГОСПОДА.

²³ ГОСПОД јој рече:

²⁴ Када је дошло време да роди, а оно – у утроби јој били близанци! ²⁵ Први који је изашао био је црвен и сав рутав као огртач. Зато му дадоше име Исав^[b]. ²⁶ После тога изађе његов брат, држећи се руком Исаву за пету. Зато му дадоше име Јаков^[c]. Исаак је имао шездесет година када их је Ревека родила.

Исав продаје своје право првородства

²⁷ Дечаци одрастоше: Исав постаде вешт ловац, човек пустаре, а Јаков је био повучен човек и боравио је међу шаторима. ²⁸ Исаак, који је волео да једе дивљач, више је волео Исава, а Ревека је више волела Јакова.

²⁹ Једном док је Јаков кувао чорбу, Исав дође из пустаре ужасно гладан, ³⁰ па рече Јакову: »Дај ми тог црвеног јела! Умирем од глади!« Зато га назваше Едом^[d].

³¹ »Прво ми продај своје право првородства«, одговори Јаков.

³² »Само што нисам умро«, рече Исав. »Шта ће ми право првородства?«

³³ »Прво ми се закуни«, рече Јаков.

И Исав му се закле и тако продаде своје право првородства Јакову.

³⁴ Тада Јаков даде Исаву хлеба и чорбе од сочива, и овај се наједе и напи, па устаде и оде.

Тако је Исав презрео своје право првородства.

Исаак у Герару

26 У земљи завлада глад као онда у Аврааамово време, па Исаак оде у Герар, Авимелеху, цару Филистејаца.

² ГОСПОД се показа Исааку и рече: »Не иди доле у Египат, него се настани у земљи за коју ти будем рекао. ³ Борави неко време у овој земљи, а ја ћу бити с тобом и благословити те. Јер, теби и твојим потомцима даћу све ове земље и испунићу заклетву којом сам се заклео твом оцу Аврааму. ⁴ Учинићу да твојих потомака буде колико и звезда на небу и даћу им све ове земље. Сви народи на земљи биће благословени преко твога потомства ⁵ зато што ме је Авраам слушао и држао се мојих налога, заповести, уредби и законâ.«

⁶ Тако Исаак остаде у Герару.

⁷ Када су га мештани питали о његовој жени, он им рече: »Она ми је сестра«, јер се бојао да каже: »Она ми је жена.« Мислио је: »Мештани би могли да ме убију због Ревеке, зато што је лепа.«

⁸ Када је Исаак већ дуго био у Герару, Авимелех, цар Филистејаца, погледа кроз прозор, а кад тамо – Исаак милује своју жену Ревеку!

⁹ Авимелех позва Исаака и рече: »Дакле, она ти је жена! Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘?«

»Зато што сам мислио да бих због ње могао да погинем«, одговори Исаак.

¹⁰ На то Авимелех рече: »Шта си нам то урадио? Неко је лако могао да спава с твојом женом, и тако би ти на нас навалио кривицу!«

¹¹ Онда Авимелех издаде наредбу свему народу: »Ко учини нешто нажао овом човеку или његовој жени, биће погубљен.«

¹² Исаак засеја њиве у тој земљи, и исте године пожње стострук род, јер га је ГОСПОД благословио. ¹³ Тако се он обогати и настави да се богати док није постао веома богат. ¹⁴ Стекао је толико ситне и крупне стоке и толико слугу да су му Филистејци завидели. ¹⁵ А Филистејци су затрпали, напунивши их земљом, све бунаре које су биле ископале слуге његовог оца Авраама.

¹⁶ Тада Авимелех рече Исааку: »Одлази од нас, јер си постао сувише моћан за нас.«

Цена следбеништва

(Лк 9,57-62)

¹⁸ Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.

¹⁹ А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«

²⁰ »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«

²¹ »Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

²² А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«

Исус стишава олују

(Мк 4,35-41; Лк 8,22-25)

²³ Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици. ²⁴ На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.

²⁵ Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«

²⁶ »Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.

Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.

²⁷ А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«

Излечење двојице опседнутих

(Мк 5,1-20; Лк 8,26-39)

²⁸ Када је стигао на другу обалу, у гадарински^[a] крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.

²⁹ »Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«

³⁰ А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.

³¹ Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«

³² »Идите«, рече им он.

И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води. ³³ Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима. ³⁴ Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.