The Daily Audio Bible

Стварање неба и земље

1 У почетку створи Бог небо и земљу. ² Земља је била безоблична и празна. Тама се простирала над безданом^[a] и Божији Дух лебдео је над водама.

Први дан – светлост

³ Тада Бог рече: »Нека буде светлост.«

И би светлост. ⁴ Бог виде да је светлост добра и раздвоји светлост од таме. ⁵ Бог назва светлост »дан«, а таму назва »ноћ«.

И би вече, и би јутро – дан први.

Други дан – небо

⁶ Тада Бог рече: »Нека буде свод између водâ, да раздваја воде од водâ.«

⁷ И Бог начини свод и раздвоји воде под сводом од водâ над сводом. И би тако. ⁸ Бог назва свод »небо«.

И би вече, и би јутро – дан други.

Трећи дан – копно и биљке

⁹ Тада Бог рече: »Нека се воде под небом саберу на једно место и нека се појави копно.«

И би тако. ¹⁰ Бог назва копно »земља«, а сабране воде назва »море«. И Бог виде да је то добро.

¹¹ Тада Бог рече: »Нека земља изнедри растиње: биљке које дају семе и плодоносно дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама на земљи.«

И би тако. ¹² Земља изнедри растиње: биљке које дају семе према својим врстама и дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама. И Бог виде да је то добро.

¹³ И би вече, и би јутро – дан трећи.

Четврти дан – сунце, месец и звезде

¹⁴ Тада Бог рече: »Нека буду светлила на небеском своду, да раздвајају дан од ноћи и да означавају доба, дане и године. ¹⁵ И нека светлила на небеском своду осветљавају земљу.«

И би тако. ¹⁶ Бог начини два велика светлила: веће светлило да влада дању и мање светлило да влада ноћу, и звезде. ¹⁷ Бог их постави на небески свод да осветљавају земљу, ¹⁸ да владају дању и ноћу и да раздвајају светлост од таме. И Бог виде да је то добро.

¹⁹ И би вече, и би јутро – дан четврти.

Пети дан – рибе и птице

²⁰ Тада Бог рече: »Нека воде поврве од живих бића и нека птице полете небеским сводом изнад земље.«

²¹ И Бог створи морске немани, сва жива бића која се крећу у води и од којих вода врви, према њиховим врстама, и све крилате птице према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

²² Бог их благослови и рече: »Будите плодни и множите се и испуните воде мора. И нека се птице множе на земљи.«

²³ И би вече, и би јутро – дан пети.

Шести дан – копнене животиње и човек

²⁴ Тада Бог рече: »Нека земља изнедри жива бића према њиховим врстама: стоку, створења која гмижу по тлу и дивље животиње према њиховим врстама.«

И би тако. ²⁵ Бог начини дивље животиње према њиховим врстама, стоку према њеним врстама и створења која гмижу по тлу према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

²⁶ Тада Бог рече: »Хајде да начинимо човека на своју слику, сличног нама. Нека има власт над рибама у мору и над птицама на небу, над стоком, над свом земљом и над свим створењима која гмижу по тлу.«

²⁸ Бог их благослови и рече им: »Будите плодни и множите се, испуните земљу и потчините је себи. Владајте над рибама у мору и над птицама на небу и над свим живим створењима која се крећу по тлу.«

²⁹ Онда Бог рече: »Ево, дајем вам на целој земљи сваку биљку која даје семе и свако дрво које рађа плод са семеном у њему – нека вам буду за храну. ³⁰ А свим дивљим животињама, свим птицама и свим створењима која гмижу по тлу – свему што у себи има дах живота – дајем све зелене биљке за храну.«

И би тако.

³¹ Тада Бог погледа све што је начинио и виде да је веома добро.

И би вече, и би јутро – дан шести.

2 Тако су довршени небо и земља и све на њима.

Седми дан – одмор

² До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. ³ Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.

⁴ То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД^[b], Бог, начинио земљу и небо.

Еденски врт

⁵ Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, ⁶ него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.

⁷ ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха^[c], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. ⁸ Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ⁹ ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.

¹⁰ Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. ¹¹ Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. ¹² Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. ¹³ Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. ¹⁴ Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.

¹⁵ ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.

¹⁶ ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, ¹⁷ али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«

¹⁸ Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«

¹⁹ Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. ²⁰ Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.

Али за човека се не нађе помагач као што је он. ²¹ Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. ²² Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.

²³ Човек рече:

²⁴ Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.

²⁵ А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.

Родослов Исуса Христа

(Лк 3,23-38)

1 Родослов Исуса Христа, сина Давидовог, сина Авраамовог:

¹⁷ У свему, дакле, од Авраама до Давида четрнаест поколења, од Давида до изгнанства у Вавилон четрнаест поколења, и од изгнанства у Вавилон до Христа четрнаест поколења.

Рођење Исуса Христа

(Лк 2,1-7)

¹⁸ А рођење Исуса Христа било је овако: Његова мајка Марија била је верена са Јосифом, али пре него што су се венчали, показа се да је зачела од Светога Духа. ¹⁹ Њен муж Јосиф, пошто је био праведан човек, није хтео да је извргне срамоти, па одлучи да је тајно напусти.

²⁰ Али, док је он још о томе размишљао, у сну му се појави Господњи анђео и рече: »Јосифе, сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену, јер је оно што је у њој зачето од Светога Духа. ²¹ Родиће сина, а ти ћеш му дати име Исус^[b], јер ће он свој народ спасти од греха.«

²² Све се то догодило да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка:

²⁴ Када се Јосиф пробудио из сна, учини како му је Господњи анђео заповедио и узе Марију да му буде жена, ²⁵ али није с њом спавао док није родила сина, коме даде име Исус.

Поклоњење мудраца

2 Када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, за време владавине цара Ирода, дођоше неки мудраци са истока у Јерусалим ² и упиташе: »Где је новорођени цар Јудеја? Видели смо његову звезду како излази^[c], па смо дошли да му се поклонимо.«

³ Када је цар Ирод то чуо, веома се узнемири – а с њим и сав Јерусалим – ⁴ па он окупи све првосвештенике и учитеље закона и упита их где Христос треба да се роди.

⁵ »У Витлејему, у Јудеји«, рекоше му они, »јер је пророк овако написао:

⁷ Тада Ирод тајно позва к себи оне мудраце и од њих сазна тачно време када се звезда појавила.

⁸ Онда их посла у Витлејем, рекавши: »Идите и помно се распитајте о детету. А кад га нађете, јавите ми, да и ја одем да му се поклоним.«

⁹ Они саслушаше цара и одоше. А звезда коју су видели како излази ишла је пред њима док није стала изнад места где је било дете. ¹⁰ Када су видели звезду, веома се обрадоваше. ¹¹ Уђоше у кућу и угледаше дете с његовом мајком Маријом, па падоше ничице и поклонише му се. Онда отворише своје ковчеге и принеше му дарове: злато, тамјан и смирну. ¹² А пошто су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, они се другим путем вратише у своју земљу.

Књига прва

(Псалми 1-41)

Сврха пословица

1 Пословице Соломона сина Давидовог, цара Израела: