The Daily Audio Bible

Бог позива Израелце да му се врате

1 Осмог месеца друге године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог:

² »ГОСПОД се силно разгневио на ваше праоце. ³ Зато реци народу: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Вратите ми се, говори ГОСПОД над војскама, и ја ћу се вратити вама, каже ГОСПОД над војскама. ⁴ Не будите као ваши праоци, којима су негдашњи пророци објавили: »Овако каже ГОСПОД над војскама: Окрените се од свога злог начина живота и својих злих дела.« Али они не хтедоше да ме послушају ни да обрате пажњу на мене, говори ГОСПОД.

⁵ »‚Где су сада ваши праоци? И пророци, зар живе довека? ⁶ Али, зар нису моје речи и моје уредбе, које сам дао својим слугама пророцима, стигле ваше праоце? Они су се тада покајали и рекли: »ГОСПОД над војскама је с нама учинио онако како наш начин живота и дела заслужују, баш као што је и одлучио да учини.«‘«

Човек међу стаблима мирте

⁷ Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, месеца шевата, друге године Даријеве владавине, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог.

⁸ Те ноћи видех човека како јаше на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте у клисури, а иза њега су били риђи, смеђи и бели коњи.

⁹ Ја упитах: »Шта су ови, господару?«

А анђео који је са мном разговорао рече: »Показаћу ти шта су.«

¹⁰ Тада човек који је стајао међу миртама рече: »Ово су они које је ГОСПОД послао да обилазе земљу.«

¹¹ А они известише анђела ГОСПОДЊЕГ који је стајао међу миртама: »Обишли смо земљу уздуж и попреко и видели да је у целој земљи мир и спокој.«

¹² Тада анђео ГОСПОДЊИ рече: »ГОСПОДЕ над војскама, колико ћеш још ускраћивати милост Јерусалиму и градовима Јуде, на које си гневан ових седамдесет година?«

¹³ А ГОСПОД благим и утешним речима одговори анђелу који је разговарао са мном.

¹⁴ Анђео који је разговарао са мном рече ми: »Ово објави: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Силно сам љубоморан због Јерусалима и Сиона, ¹⁵ а силно гневан на народе који мисле да су сигурни. Био сам тек мало гневан, али они увећаше зло^[a].

¹⁶ »‚Стога овако каже ГОСПОД: Вратићу се у Јерусалим с милошћу и у њему ће ми поново бити саграђен Дом, говори ГОСПОД над војскама, а преко Јерусалима биће растегнуто мерничко уже.‘

¹⁷ »Објави и ово: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Моји градови ће опет уживати у благостању, а ГОСПОД ће опет утешити Сион и изабрати Јерусалим.‘«

Четири рога и четири занатлије

¹⁸ Онда погледах, а оно – четири рога!

¹⁹ Упитах анђела који је разговарао са мном: »Шта је ово?«

А он ми одговори: »То су рогови који су распршили Јуду, Израел и Јерусалим.«

²⁰ Онда ми ГОСПОД показа четири занатлије.

²¹ Ја упитах: »Шта су ови дошли да ураде?«

А он одврати: »Оно су рогови који су распршили Јуду, да више нико не дигне главу, а ове занатлије су дошле да их застраше и да оборе рогове народâ који су дигли своје рогове против Јудине земље да распрше њен народ.«

Жена и Аждаја

12 На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, под ногама јој месец, а на глави венац од дванаест звезда. ² Била је трудна и викала у порођајним боловима и мукама. ³ Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна. ⁴ Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди. ⁵ Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденом палицом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу, ⁶ а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута^[a] хиљаду двеста шездесет дана.

⁷ Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад, ⁸ али није била довољно јака, па изгубише место на небу^[b]. ⁹ Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.

¹⁰ Тада чух силан глас на небу како говори:

¹³ Када је Аждаја видела да је збачена на земљу, поче да прогони ону жену која је родила мушко дете. ¹⁴ Али жена доби два крила великог орла да одлети до свога склоништа у пустињи, ван Змијиног домашаја, где ће бити збринута три и по године^[c]. ¹⁵ Тада Змија избљува из уста реку воде за женом, да је бујица однесе. ¹⁶ Али земља поможе жени: отвори своја уста и попи реку коју је Аждаја избљувала из својих уста. ¹⁷ Аждаја се разгневи на жену, па оде и поведе рат против осталих њених потомака – оних који се држе Божијих заповести и имају Исусово сведочанство – ¹⁸ и стаде^[d] на морски жал.

Хоровођи. Псалам Давидов.