The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NIV. Switch to the NIV to read along with the audio.
1 Пророштво које је примио пророк Авакум.
Авакум се жали на неправду
2 Докле ћу да запомажем, ГОСПОДЕ, а ти да не чујеш?
Или да ти вичем: »Насиље!« а ти да не спасеш?
3 Зашто ме тераш да гледам неправду?
Зашто трпиш злостављање?
Уништење и насиље су преда мном,
настају спорови и кавге.
4 Зато је Закон немоћан
и правда никад не побеђује.
Опаки опкољава праведника,
па се правда искривљује.
Божији одговор
5 »Погледајте друге народе
и осмотрите – чудом ћете се чудити.
Јер, у ваше дане учинићу дело
у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.
6 »Ево, дижем Халдејце,
народ безочан и хировит,
који иде земљом уздуж и попреко
да запоседне туђа пребивалишта.
7 Они су народ страшан и ужасан,
сами себи закон и мерило части.
8 Коњи им бржи од леопарда,
љући од вукова увече.
Коњаници им поносито јуре,
коњаници им долазе издалека,
лете као орлушина
која се на плен обрушава.
9 Сви долазе ради насиља.
Њихови чопори насрћу као источни ветар
и робље скупљају као песак.
10 С царевима се спрдају и владаре исмевају.
Свакој тврђави се подсмевају,
земљани насип дижу и освајају је.
11 Потом прохује као ветар и оду даље,
зликовци којима је снага постала бог.«
Авакум се поново жали
12 Зар ти ниси од искона,
ГОСПОДЕ, Боже мој, Свече мој?
Ти не умиреш.
ГОСПОДЕ, ти си их поставио да спроведу правду,
ти си их, Стено, одредио да изврше казну.
13 Твоје очи су пречисте да би гледале зло,
злостављање не подносиш.
Зашто онда трпиш подлаце?
Зашто ћутиш кад опаки прождире
праведнијега од себе?
14 Учинио си да људи буду као рибе у мору,
као морска створења која немају владара.
15 Халдејци их све ваде удицом,
својом мрежом извлаче
и потегачом скупљају,
па се радују и веселе.
16 Зато својој мрежи приносе жртве
и својој потегачи пале кâд,
јер од своје мреже живе у раскоши
и најбољим јелом се сладе.
17 Зар ће и даље да празне мрежу
и народе убијају без милости?
2 Стаћу на своје стражарско место
и поставити се на бедем.
Пазићу да видим шта ће ми рећи
и како ће одговорити на моје притужбе.
Божији одговор
2 ГОСПОД одговори:
»Запиши виђење. Читко га урежи у плочице да свако може брзо да га прочита. 3 Ово виђење је за одређени час. Оно говори о крају и неће се изјаловити. Ако се задржи, ти само чекај – сигурно ће доћи и неће закаснити.
4 »Погледај надменога – нема у њему честитости. Али праведник ће живети од вере. 5 Вино је подмукло. Бахати нема починка. Похлепан као Шеол и незасит као смрт, он себи граби све народности и купи све народе. 6 Зар му се сви они неће обраћати ругалицама и погрдним загонеткама, говорећи: ‚Тешко оном ко гомила оно што није његово и богати се оним што је узајмио! Докле ће то тако?‘ 7 Зар твоји повериоци неће изненада устати? Зар се неће пробудити и протрести те? Тада ћеш им постати плен. 8 Зато што си опљачкао многе народе, преостали народи опљачкаће тебе. Јер, ти си проливао људску крв, вршио насиље над земљама и насељима и свим житељима у њима.
9 »Тешко оном ко се обогатио непоштеним добитком, да би своје гнездо свио на високом месту не би ли умакао несрећи! 10 Осрамотио си свој дом снујући пропаст многих народа и тако прокоцкао свој живот.
11 »Камен из зида ће завикати,
а кровна греда му одговорити.
12 »Тешко оном ко град подиже на проливеној крви
и насеље оснива на злочину.
13 Зар није ГОСПОД над војскама одредио
да је људски труд намењен огњу
и да се народи муче узалуд?
14 Јер, земља ће се испунити
спознањем Славе ГОСПОДЊЕ
као што вода прекрива море.
15 »Тешко оном ко ближњему даје пиће,
сипајући га из мешине док се овај не опије,
да би гледао његову голотињу.
16 Срамотом ћеш се испунити, а не славом.
Сада је на тебе ред!
Пиј и ти, па се обнажи.
Стиже ти чаша из деснице ГОСПОДЊЕ,
па ће бешчашће прекрити твоју славу.
17 Преплавиће те насиље
које си починио над Либаном,
престравити те покољ животиња.
Јер, ти си пролио људску крв
и извршио насиље над земљом и насељима
и свим житељима у њима.
18 »Каква је корист од идола,
пошто га је исклесао човек?
Или од ливеног лика,
учитеља лажи?
Јер, његов творац се узда у своје створење,
иако је само немушто ништавило начинио.
19 Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘
и немом камену: ‚Устани!‘
Зар то да некога учи?
Златом и сребром је опточено,
али животног даха нема у њему.
20 А ГОСПОД је у своме светом Храму;
нека сва земља умукне пред њим.«
Авакумова молитва
3 Молитва пророка Авакума. Према шигјоноту.
2 »Чуо сам за твоју славу, ГОСПОДЕ,
твоја ми дела уливају страх.
У наше време понови их,
у наше време обзнани их,
у срџби се сети самилости.
3 »Бог стиже из Темана,
Светац са горе Паран. Села
»Његов сјај прекри небеса,
хвале њему испунише земљу.
4 Он блиста као светлост муње;
зраке му севају из руке,
где се његова сила крије.
5 Помор иде пред њим,
врућица га прати у стопу.
6 Он стаде и затресе земљу,
погледа, и народи задрхташе.
Древне горе се распадоше
и потонуше прадавна брда
дуж његових стаза прадавних.
7 »Видех невољу у кушанским шаторима,
тресу се крила шатора мидјанских.
8 Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ,
зар си се разгневио на потоке,
зар си се разбеснео на море
када си јездио на својим коњима
и на својим колима победничким?
9 Свој лук си извадио
спреман да одапне стреле. Села
»Рекама си расцепио земљу.
10 Планине те угледаше и задрхташе.
Бујице протутњаше,
океан[a] загрме
и високо диже своје таласе.
11 Сунце и месец застадоше на својим путањама
пред блеском твојих летећих стрела,
пред сјајем твога севајућег копља.
12 У срџби си газио земљом
и у гневу вршио народе као жито.
13 Изашао си да спасеш свој народ,
да свога помазаника спасеш.
Смрвио си вођу земље опаких
и од главе до пете га оголио. Села
14 »Његовим копљем пробо си главу ратницима
када су као вихор јурнули да нас распрше,
ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.
15 Ти својим коњима изгази море,
силне воде комешајући.
16 »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
народу који нас је напао.
17 »Иако смоквино стабло не пупи
и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
ни говедâ по оборима,
18 ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ,
веселити се у Богу, свом Спаситељу.
19 Господ ГОСПОД је моја снага;
даје ми ноге као у јелена
и да по својим висовима ходам.«
Хоровођи. Уз моје жичане инструменте.
9 Пети анђео затруби, и ја видех звезду која је са неба пала на земљу. Она доби кључ од ждрела Бездана. 2 Када је отворила ждрело Бездана, из ждрела покуља дим као дим из неке големе пећи. Сунце и небо[a] помрачише се од дима из ждрела, 3 а из дима на земљу изађоше скакавци, који добише моћ какву имају земаљске шкорпије. 4 Било им је заповеђено да не науде земаљској трави, ни било којој биљци, ни било ком дрвету, него само људима који немају Божији печат на челу. 5 Није им било допуштено да их убијају, него само да их пет месеци муче. А то мучење је било као бол који задаје шкорпија када убоде човека. 6 Тих дана ће људи тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али смрт ће бежати од њих.
7 А скакавци су изгледали као коњи опремљени за бој. На глави су имали нешто као венац од злата, а лица су им била као људска лица. 8 Коса им је била као у жена, а зуби као у лавова. 9 Имали су грудне оклопе сличне оклопима од гвожђа, а шум њихових крила личио је на тутњаву многих коња и кола што јуре у бој. 10 Имали су репове и жалце као у шкорпија и у тим реповима била је њихова моћ да пет месеци муче људе. 11 Над њима је владао цар, Анђео Бездана, који се на хебрејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион[b].
12 Први Јао прође. Ево за њим иду још два!
13 Шести анђео затруби, и ја чух један глас како долази од рогова златног жртвеника пред Богом 14 и говори шестом анђелу који је имао трубу: »Пусти она четири анђела који су везани на великој реци Еуфрат!«
15 Тада беху пуштена четири анђела која су била спремна да управо тог сата, дана, месеца и године побију трећину људи. 16 Та војска је бројала две стотине милиона коњаника – чуо сам број.
17 А коњи и јахачи које сам видео у свом виђењу изгледали су овако: Носили су ватреноцрвене, загаситоплаве и сумпорножуте грудне оклопе. Главе коња су биле као у лава, а из уста су им сукљали ватра, дим и сумпор. 18 Од те три пошасти – ватре, дима и сумпора који су сукљали из њихових уста – изгину трећина људи. 19 Моћ ових коња била је у њиховим устима и реповима. Јер, репови су им били слични змијама: имали су главе којима су наносили повреде.
20 Али преостали људи – они који нису погинули од ових пошасти – ипак се не покајаше за дела својих руку. И даље су се клањали демонима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не виде, не чују и не ходају. 21 Не покајаше се ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за свој блуд, ни за своје крађе.
1 Крај река вавилонских
седели смо и плакали
Сиона се сећајући.
2 Тамо смо своје лире повешали о врбе.
3 Јер, тамо они који су нас засужњили
затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
»Певајте нам неку песму сионску!«
4 Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,
нека моја десница заборави да свира.
6 Нека ми се језик залепи за непце
ако те се не будем сећао,
ако ми Јерусалим не буде радост највећа.
7 Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
едомски народ викао:
»Срушите, до темеља га срушите!«
8 Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
9 благо оном ко твоју одојчад
дограби и смрска је о стену.
10 »Не клевећи слугу његовом господару,
јер ће те проклети, па ћеш испаштати.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International