The Daily Audio Bible

Побуна Сихемаца и Авимелехова одмазда

²² Након што је Авимелех три године управљао Израелом, ²³ Бог посла злог духа да унесе раздор између Авимелеха и житеља Сихема, па они почеше да му раде иза леђа. ²⁴ Бог је тако учинио да би крвави злочин почињен над седамдесеторицом Јерув-Ваалових синова био освећен на Авимелеху, који их је побио, и на житељима Сихема, који су му у томе помогли. ²⁵ Тако су грађани Сихема почели да постављају заседе по врховима планина и да пљачкају свакога ко би онуда прошао. То дојавише Авимелеху.

²⁶ Гаал син Еведов досели се у Сихем са својом браћом, и житељи Сихема му поклонише своје поверење. ²⁷ Након што су изашли на поља, обрали грожђе и изгазили га, направише славље у храму свога бога, па су јели и пили и проклињали Авимелеха.

²⁸ Гаал син Еведов рече: »Ко је тај Авимелех и зашто бисмо му ми Сихемци служили? Он је Јерув-Ваалов син, а Зевул је његов намесник. Служите потомцима Хамора, Сихемовог оца! Зашто бисмо служили Авимелеху? ²⁹ Е да је овај народ под мојим заповедништвом! Тада бих уклонио Авимелеха! Рекао бих му: ‚Скупи велику војску и изађи на мегдан!‘«

³⁰ Када је Зевул, управитељ града, чуо шта је рекао Гаал син Еведов, разгневи се, ³¹ па потајно посла гласнике Авимелеху с поруком: »Гаал син Еведов и његова браћа дошли су у Сихем и сада подбуњују град против тебе. ³² Зато ти дођи ноћу са својом војском, па постави заседу у пољу. ³³ А ујутро, чим гране сунце, пораните и навалите на град. Када Гаал са својима изађе да те нападне, учини с њима што ти драго.«

³⁴ Тако Авимелех и сва његова војска кренуше ноћу и поставише заседе близу Сихема, подељени у четири чете. ³⁵ А Гаал син Еведов био је изашао, па је стајао на улазу градске капије баш када су се Авимелех и његова војска дигли из заседе.

³⁶ Када их је угледао, Гаал рече Зевулу: »Гледај! Војска силази са врхова планина!«

А Зевул му одврати: »То ти се од планинских сенки причињавају људи.«

³⁷ Али Гаал опет рече: »Гледај! Војска силази са Земљиног пупка, а цела чета стиже из правца Гатаочевог дрвета!«

³⁸ Тада му Зевул рече: »Где су ти сад она брбљива уста којима си говорио: ‚Ко је Авимелех да му служимо?‘ Ово је баш она војска о којој си с презиром говорио. Сад изађи и нападни их!«

³⁹ И Гаал изађе предводећи житеље Сихема и нападе Авимелеха. ⁴⁰ Авимелех потера Гаала, па овај побеже пред њим, а многи његови падоше смртно рањени пред улазом градске капије. ⁴¹ Авимелех остаде да живи у Аруми, а Зевул протера Гаала и његову браћу из Сихема.

⁴² Сутрадан јавише Авимелеху да житељи Сихема излазе на поља, ⁴³ па он поведе своју војску, подели је у три чете и постави заседу на пољима. Када је Авимелех видео да народ излази из града, устаде да их нападне. ⁴⁴ Он и његова чета извршише јуриш на град и заузеше положај код улаза градске капије, а оне друге две чете извршише јуриш на оне који су били на пољу и побише их. ⁴⁵ Читавог тог дана Авимелех је нападао град док га није заузео и побио народ у њему. Потом је разорио град и по њему посуо со.

⁴⁶ Сви житељи Сихемске Куле^[a] чули су за то и ушли у утврђени део Ел-Беритовог храма. ⁴⁷ Када су Авимелеху јавили да су се сви житељи Сихемске Куле тамо окупили, ⁴⁸ он се са свом својом војском попе на гору Цалмон.

Тамо Авимелех узе секиру и насече грања, па га подиже на раме и рече својој војсци: »Брзо! Урадите исто ово што сте видели да ја радим!«

⁴⁹ Тако сва војска насече грања, па пође за Авимелехом. Грање наслагаше уз утврђење и запалише га заједно с људима који су били унутра. Тако изгинуше и сви житељи Сихемске Куле – око хиљаду мушкараца и жена.

Авимелехова смрт

⁵⁰ Авимелех затим оде у Тевец, утабори се пред њим и заузе га. ⁵¹ Али у граду је била утврђена кула, у коју побегоше сви мушкарци и жене, сви житељи града. Они за собом закључаше врата и попеше се на кров куле. ⁵² Авимелех оде до куле и нападе је. Али, док је прилазио улазу у кулу да је запали, ⁵³ нека жена му на главу баци горњи млински камен и разби му лобању.

⁵⁴ Он одмах довикну свом штитоноши: »Исуци мач и убиј ме, да се после не би говорило: ‚Убила га жена.‘«

И штитоноша га прободе, па Авимелех умре.

⁵⁵ Када су Израелци видели да је Авимелех мртав, вратише се кући.

⁵⁶ Тако је Бог узвратио Авимелеху за зло које је учинио своме оцу када је побио седамдесеторицу своје браће. ⁵⁷ Бог учини да се и Сихемцима све њихово зло обије о главу. Тако их је стигла клетва Јотама сина Јерув-Вааловог.

Тола

10 После Авимелеха устаде Исахаровац Тола син Пуе сина Додовог да спасе Израел. Он је живео у Шамиру, у Ефремовом горју. ² Судио је у Израелу двадесет три године, а онда је умро и био сахрањен у Шамиру.

Јаир

³ После Толе устаде Јаир Гилађанин, који је судио у Израелу двадесет две године. ⁴ Имао је тридесет синова, који су јахали на тридесет магараца. Они су држали тридесет градова у Гиладу, који се до дана данашњег зову Хавот Јаир^[b]. ⁵ Када је Јаир умро, сахранише га у Камону.

Израелци поново чине грех

⁶ Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Служили су Ваалима и Астартама и боговима Арама, боговима Сидона, боговима Моава, боговима Амонаца и боговима Филистејаца, а ГОСПОДА су оставили и нису му више служили.

⁷ ГОСПОД се разгневи на Израелце и предаде их у руке Филистејцима и Амонцима, ⁸ који их те године скршише и потлачише. Осамнаест година су тлачили све Израелце источно од реке Јордан, у Гиладу, земљи Аморејаца. ⁹ Амонци пређоше и преко реке Јордан да нападну Јудино, Венијаминово и Ефремово племе. Тако се Израел нашао у великој невољи.

¹⁰ Тада Израелци завапише ГОСПОДУ: »Згрешили смо против тебе, јер смо оставили тебе, свога Бога, и служили Ваалима.«

¹¹ А ГОСПОД одврати: »Када су вас Египћани, Аморејци, Амонци, Филистејци, ¹² Сидонци, Амалечани и Маонци тлачили и кад сте ми завапили, зар вас нисам спасао из њихових руку? ¹³ Али ви сте ме оставили и служили другим боговима. Зато нећу опет да вас спасавам. ¹⁴ Идите и вапите оним боговима које сте изабрали. Нека вас они спасавају кад сте у невољи.«

¹⁵ Али Израелци рекоше ГОСПОДУ: »Згрешили смо. Учини с нама како мислиш да је најбоље, само нас, молимо те, данас избави.«

¹⁶ И онда од себе одбацише туђе богове, па су служили ГОСПОДУ. А ГОСПОД више није могао да гледа како Израел пати.

¹⁷ Када су Амонци позвали војску на окуп, па се утаборили у Гиладу, Израелци се окупише и утаборише у Мицпи.

¹⁸ Тада поглавари гиладског народа рекоше један другом: »Онај ко поведе напад на Амонце нека буде владар над свим становницима Гилада.«

На путу за Емаус

(Мк 16,12-13)

¹³ А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија^[a] од Јерусалима, ¹⁴ и разговарали један с другим о свему што се догодило. ¹⁵ И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, ¹⁶ али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.

¹⁷ »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.

А они стадоше и снуждише се.

¹⁸ »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.

¹⁹ А Исус упита: »Шта то?«

»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. ²⁰ И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. ²¹ Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. ²² Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба ²³ и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. ²⁴ Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«

²⁵ А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. ²⁶ Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«

²⁷ И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.

²⁸ Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, ²⁹ али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«

И он уђе да остане с њима.

³⁰ А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. ³¹ Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.

³² А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«

³³ И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима ³⁴ како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«

³⁵ Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

³⁶ Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«

³⁷ А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.

³⁸ Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? ³⁹ Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«

⁴⁰ И када је то рекао, показа им руке и ноге.

⁴¹ А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«

⁴² Они му дадоше комад печене рибе ⁴³ и он га узе и поједе пред њима.

⁴⁴ Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«

⁴⁵ Потом им отвори ум да разумеју Писма, ⁴⁶ па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, ⁴⁷ и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте томе сведоци, ⁴⁹ а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«

Вазнесење

(Мк 16,19-20; Дап 1,9-11)

⁵⁰ Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. ⁵¹ И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. ⁵² А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. ⁵³ И стално су били у Храму и благосиљали Бога.

Псалам. За захваљивање.