The Daily Audio Bible

Израел поново чини грех

6 Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Зато их ГОСПОД на седам година предаде у руке Мидјанцима. ² Мидјан је постао јачи од Израела, па су Израелци правили себи склоништа у горским процепима, пећинама и скровиштима. ³ Кад год би Израелци сејали, Мидјанци, Амалечани и други источни народи би их нападали. ⁴ Утаборили би се на њиховој земљи и уништавали усеве све до Газе, не остављајући Израелу ништа од чега би се прехранио – ни овце, ни говеда, ни магарад. ⁵ Долазили су са својом стоком и шаторима као ројеви скакаваца – није се знало броја ни људима ни њиховим камилама. Улазили су у земљу и уништавали је. ⁶ Тако је Израел силно осиромашио због Мидјанаца, па Израелци завапише ГОСПОДУ.

⁷ Када су Израелци завапили ГОСПОДУ због Мидјанаца, ⁸ ГОСПОД им посла пророка, који им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Извео сам вас из Египта, из куће ропства. ⁹ Избавио сам вас из руку Египћана и из руку свих који су вас тлачили. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. ¹⁰ Рекао сам вам: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог. Не бојте се богова Аморејаца, у чијој земљи живите.« Али нисте ме послушали.‘«

Гедеон позван

¹¹ Анђео ГОСПОДЊИ дође и седе под једну смрдљику у Офри која је припадала Јоашу Авиезеровцу. Тамо је Јоашев син Гедеон вршио пшеницу у муљачи не би ли је сачувао од Мидјанаца.

¹² Анђео ГОСПОДЊИ показа се Гедеону и рече му: »ГОСПОД је с тобом, врсни ратниче.«

¹³ »Али, господару«, одврати Гедеон, »ако је ГОСПОД с нама, зашто нас је снашло све ово? Где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши очеви када су говорили: ‚ГОСПОД нас је извео из Египта?‘ Али ГОСПОД нас је сада напустио и предао нас у руке Мидјану.«

¹⁴ ГОСПОД се окрену према њему и рече: »Пођи с том својом снагом и спаси Израел из Мидјанових руку. Ја те шаљем.«

¹⁵ »Али, господару«, рече Гедеон, »како да спасем Израел? Моје братство је најслабије у Манасији, а ја сам најнезнатнији у својој породици.«

¹⁶ »Ја ћу бити с тобом«, одговори ГОСПОД, »па ћеш поразити Мидјанце као да је само један човек.«

¹⁷ »Ако сам сада нашао милост у твојим очима«, рече Гедеон, »дај ми знак да то ти говориш са мном. ¹⁸ Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим са својим даром и не ставим га пред тебе.«

А ГОСПОД рече: »Остаћу док се не вратиш.«

¹⁹ Тада Гедеон уђе у кућу, спреми јаре и од ефе^[a] брашна умеси бесквасне хлебове. Месо стави у корпу, а чорбу у лонац, па их изнесе напоље и принесе му их под оном смрдљиком.

²⁰ Анђео ГОСПОДЊИ му рече: »Узми месо и бесквасне хлебове и положи их на ову стену, а чорбу проспи.«

И Гедеон тако учини.

²¹ Врхом штапа који му је био у руци анђео ГОСПОДЊИ дотаче месо и бесквасне хлебове, и из стене сукну огањ и спали месо и хлеб. Потом анђео ГОСПОДЊИ нестаде.

²² Када је Гедеон схватио да је то заиста био анђео ГОСПОДЊИ, узвикну: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Видео сам анђела ГОСПОДЊЕГ лицем у лице!«

²³ А ГОСПОД му рече: »Смири се. Не бој се, нећеш умрети.«

²⁴ Гедеон тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ и назва га »ГОСПОД је мир«, и он и дан-данас стоји у Офри Авиезеровој.

Гедеон руши Ваалов жртвеник

²⁵ Те исте ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Узми из крда свога оца утовљеног бика од седам година, па сруши жртвеник који је твој отац подигао Ваалу и посеци Ашерину мотку која је поред њега. ²⁶ Затим на врху те узвисине на прописани начин подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, па узми оног утовљеног бика и принеси га као жртву паљеницу на дрвету Ашерине мотке коју си посекао.«

²⁷ Гедеон узе десеторицу од својих слугу и учини како му је ГОСПОД рекао. Али, пошто се бојао своје породице и мештана, он то учини ноћу. ²⁸ Када су мештани устали рано следећег јутра, а оно – Ваалов жртвеник разрушен, Ашерина мотка поред њега посечена, а утовљени бик жртвован на тек саграђеном жртвенику!

²⁹ »Ко ли је то учинио?« питали су један другог.

Када су се подробније распитали, неко им рече: »То је учинио Гедеон син Јоашев.«

³⁰ Тада мештани рекоше Јоашу: »Изведи сина. Он мора да умре зато што је срушио Ваалов жртвеник и посекао Ашерину мотку која је била поред њега.«

³¹ »Зар ћете ви бранити Ваала?« одврати Јоаш свима који су стајали око њега. »Зар ви хоћете да га спасете? Ко год га буде бранио, до јутра ће погинути. Ако је Ваал заиста бог, онда може сâм да се одбрани кад му неко сруши жртвеник.«

³² Тако тога дана Гедеона прозваше Јерув-Ваал^[b], јер је речено: »Нека се Ваал брани кад му неко сруши жртвеник.«

Гедеон окупља војску

³³ Сви Мидјанци, Амалечани и други источни народи удружише се, пређоше преко реке Јордан и утаборише се у долини Јизреел. ³⁴ Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Гедеона и овај дуну у овнујски рог, позивајући Авиезеровце да пођу за њим. ³⁵ Он посла гласнике широм Манасијиног племена, позивајући народ да пође за њим. А посла гласнике и у Асирово, Завулоново и Нефталимово племе, па и они кренуше да се састану с њим.

³⁶ Гедеон рече Богу: »Обећао си да ћеш да спасеш Израел преко мене. ³⁷ Ево, ја ћу на гумно ставити овчије руно. Ако буде росе само на руну, а сва земља остане сува, онда ћу знати да ћеш преко мене спасти Израел, као што си обећао.«

³⁸ И тако је и било. Гедеон устаде рано следећег јутра, стисну руно и из њега исцеди росу – пуну чинију воде.

³⁹ Тада Гедеон рече Богу: »Немој да се разгневиш на мене ако те још нешто замолим. Допусти ми још једну проверу с руном: нека само руно буде суво, а сва земља нека буде прекривена росом.«

⁴⁰ И те ноћи Бог учини тако. Само је руно остало суво, а сва земља је била прекривена росом.

Петар се одриче Исуса

(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)

⁵⁴ Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. ⁵⁵ Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.

⁵⁶ Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«

⁵⁷ Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«

⁵⁸ Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«

А Петар рече: »Човече, нисам.«

⁵⁹ Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«

⁶⁰ А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«

И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. ⁶¹ Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, ⁶² па изађе напоље и горко заплака.

Чувари се ругају Исусу

(Мт 26,67-68; Мк 14,65)

⁶³ А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.

⁶⁴ Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«

⁶⁵ И обасипали су га још многим другим увредама.

Исус пред Синедрионом

(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Јн 18,19-24)

⁶⁶ Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.

⁶⁷ »Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.

А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали. ⁶⁸ И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили. ⁶⁹ Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«

⁷⁰ Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?«

»Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.

⁷¹ Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Мк 15,1-5; Јн 18,28-38)

23 Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату, ² па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.«

³ Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.«

⁴ Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.«

⁵ Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.«

Исус пред Иродом

⁶ Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац. ⁷ Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. ⁸ Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење. ⁹ Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао. ¹⁰ А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали. ¹¹ Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату. ¹² Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише – пре тога су, наиме, били непријатељи.

(1. Лет 16,23-33)