The Daily Audio Bible

Гедеон наноси пораз Мидјанцима

7 Јерув-Ваал, то јест Гедеон, и сва војска с њим устадоше рано ујутро и утаборише се код Ен-Харода. Табор Мидјанаца био је северно од њих, у долини близу брда Море.

² ГОСПОД рече Гедеону: »С тобом је превише војске да бих Мидјанце могао да јој предам у руке. Да се Израел не би хвалисао говорећи: ‚Својом снагом сам се спасао‘, ³ објави војсци: ‚Ко се боји и дрхти од страха, нека се окрене и оде са горе Гилад.‘«

И двадесет две хиљаде војника оде, а остаде десет хиљада.

⁴ ГОСПОД рече Гедеону: »Још има превише војске. Одведи их доле до воде, а ја ћу их тамо пробрати за тебе. За кога ти кажем: ‚Нека овај иде с тобом,‘ тај нека иде. Али за кога кажем: ‚Нека овај не иде с тобом,‘ тај нека не иде.«

⁵ Тако Гедеон одведе војску доле до воде, а ГОСПОД му рече: »Одвој оне који језиком лапћу воду као пас од оних који клекну да пију.«

⁶ Три стотине људи је лаптало воду, руком је приносећи устима, а сви остали су клекнули да пију.

⁷ ГОСПОД рече Гедеону: »Спашћу вас са ових три стотине који су лаптали воду и предаћу Мидјанце у твоје руке. Остали нека иду кући.«

⁸ Тако Гедеон посла остале Израелце кући, а задржа оних три стотине људи, који од осталих преузеше залихе хране и овнујске рогове.

А мидјански табор налазио се испод њега, у долини.

⁹ Те ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Устани и нападни табор, јер ћу ти га предати у руке. ¹⁰ Ако се бојиш да га нападнеш, сиђи до табора са својим слугом Пуром ¹¹ и слушај шта говоре, па ћеш после тога имати храбрости да га нападнеш.«

И Гедеон и његов слуга Пура сиђоше до првих таборских стража. ¹² Мидјанци, Амалечани и сви остали источни народи сместили су се у долини као јато скакаваца. Њиховим камилама није се знало броја – било их је као песка на морској обали.

¹³ Гедеон стиже баш кад је један човек свом другу причао свој сан.

»Сањао сам«, рече, »како се округао јечмени хлеб укотрљао у мидјански табор и ударио у један шатор таквом силином да се шатор преврнуо и срушио.«

¹⁴ А друг му одврати: »То није ништа друго него мач Гедеона сина Јоашевог, Израелца. Бог му је предао у руке Мидјанце и цео овај табор.«

¹⁵ Када је Гедеон чуо сан и његово тумачење, поклони се ГОСПОДУ, па се врати у Израелов табор и викну: »Устајте! ГОСПОД је мидјански табор предао у ваше руке!«

¹⁶ Потом подели оних три стотине људи у три чете, па сваком човеку у руке даде овнујски рог и празан ћуп у коме је била бакља.

¹⁷ »Гледајте мене«, рече им, »и чините што и ја. Кад стигнем до руба табора, урадите исто што и ја. ¹⁸ А кад ја и сви који су са мном дунемо у рогове, дуните и ви у своје свуда око табора и вичите: ‚За ГОСПОДА и за Гедеона!‘«

¹⁹ Гедеон и стотину људи с њим дођоше до руба табора у време када је почињала средња стража, одмах након смене страже, па дунуше у рогове и разбише ћупове који су им били у рукама. ²⁰ Све три чете дунуше у рогове и поразбијаше ћупове. Стежући бакље у левој руци, а у десној држећи рогове у које ће дунути, повикаше: »Мач за ГОСПОДА и за Гедеона!« ²¹ Док је сваки држао свој положај око табора, сви Мидјанци почеше да беже, вичући. ²² Када се огласило три стотине рогова, ГОСПОД учини да људи по целом табору мачем насрну један на другог. Војска побеже до Бет-Шите према Церери, све до границе Авел-Мехоле близу Табата.

²³ Тада позваше Израелце из Нефталима, Асира и из целог Манасије, па су гонили Мидјанце.

²⁴ Гедеон разасла гласнике широм Ефремовог горја с поруком: »Сиђите и навалите на Мидјанце и заузмите појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре.«

Тако су позвани сви Ефремовци, и они заузеше појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре. ²⁵ Ухватише и двојицу мидјанских заповедника, Орева и Зеева. Орева убише код Оревове стене, а Зеева код Зеевове муљаче, па наставише да гоне Мидјанце. Оревову и Зеевову главу донеше Гедеону, који је био на реци Јордан.

8 Ефремовци рекоше Гедеону, жестоко му приговарајући: »Зашто си се тако понео према нама? Зашто нас ниси позвао кад си кренуо да нападнеш Мидјанце?«

² А он им одговори: »Шта сам то ја постигао у поређењу с вама? Зар нису Ефремови пабирци бољи него цела Авиезерова берба^[a]? ³ Бог је у ваше руке предао мидјанске поглаваре Орева и Зеева. Шта сам то ја могао да урадим у поређењу с вама?«

Када је то рекао, више се нису љутили на њега.

⁴ Гедеон стиже до реке Јордан и пређе преко са својих три стотине људи, који су били исцрпљени, али су ипак настављали потеру.

⁵ Он рече људима из Сукота: »Дајте мојој војсци коју векну хлеба. Исцрпљени су, а ја још гоним мидјанске цареве Зеваха и Цалмуну.«

⁶ Али сукотски поглавари рекоше: »Што да дамо хлеба твојој војсци кад још ниси ухватио Зеваха и Цалмуну?«

⁷ Тада Гедеон одврати: »За ово ћу вам пустињским трњем и драчем одрати тело кад ми ГОСПОД преда Зеваха и Цалмуну у руке.«

⁸ Он одатле оде у Пенуел и исто затражи од Пенуелаца, али му они одговорише као и Сукоћани.

⁹ Зато он рече Пенуелцима: »Кад се вратим као победник, срушићу ову кулу.«

¹⁰ А Зевах и Цалмуна су били у Каркору са војском од око петнаест хиљада људи, колико их је преостало од све војске источних народа, од које је пало сто двадесет хиљада војника наоружаних мачем. ¹¹ Гедеон пође караванским путем источно од Новаха и Јогбехе и на препад порази мидјанску војску. ¹² Два мидјанска цара, Зевах и Цалмуна, побегоше, али он пође у потеру за њима, па их зароби и изазва пометњу међу свом њиховом војском.

¹³ Гедеон син Јоашев враћао се из боја преко превоја Хереса. ¹⁴ Он ухвати једног младића из Сукота и испита га, а овај му написа имена седамдесет седам сукотских поглавара, градских старешина.

¹⁵ Потом Гедеон оде Сукоћанима и рече: »Ево Зеваха и Цалмуне, због којих сте ме увредили кад сте рекли: ‚Што да дамо хлеба твојој војсци кад још ниси ухватио Зеваха и Цалмуну?‘«

¹⁶ Онда узе градске старешине, па пустињским трњем и драчем ишиба Сукоћане. ¹⁷ Он сруши и пенуелску кулу и поби мушкарце из града.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-26; Мк 15,6-15; Јн 18,39-19,16)

¹³ Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ, ¹⁴ па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете. ¹⁵ А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт. ¹⁶ Зато ћу га казнити, па ослободити.« ^17 [a]

¹⁸ Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!«

¹⁹ Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства.

²⁰ Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса.

²¹ Али они су викали: »Распни га! Распни га!«

²² Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.«

²³ Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше, ²⁴ па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. ²⁵ Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Јн 19,17-27)

²⁶ Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. ²⁷ А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.

²⁸ Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, ²⁹ јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ ³⁰ Тада ће

³¹ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«

³² А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. ³³ Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране.

³⁴ Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«^[b]

А они разделише његову одећу бацањем коцке.

³⁵ Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«

³⁶ А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, ³⁷ и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«

³⁸ Изнад њега је био натпис^[c]: Ово је цар Јудеја.

³⁹ А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«

⁴⁰ Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, ⁴¹ али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«

⁴² Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«

⁴³ А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«

Псалам.