Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Chronological

Read the Bible in the chronological order in which its stories and events occurred.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Лука 14-15

Исус исцељује болесника у суботу

14 Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ На то нису могли да му одговоре.

Тражи се понизност

Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: „Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у зачеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. 10 Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. 11 Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“

12 А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. 13 Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. 14 Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом ускрсења праведних.“

Велика гозба

15 А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“

16 Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. 17 Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’

18 Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’

19 Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’

20 Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’

21 Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’

22 Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’

23 Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. 24 Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“

Цена следбеништва

25 Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26 „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27 Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.

28 Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29 У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30 и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’

31 Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32 Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33 Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.

34 Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? 35 Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.

Ко има уши, нека слуша!“

Прича о изгубљеној овци

15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“

Исус им онда исприча ову причу: „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“

Прича о изгубљеном новчићу

„Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ 10 Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“

Прича о изгубљеном сину

11 Исус настави: „Неки човек имао два сина. 12 Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.

13 Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. 14 А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. 15 Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. 16 Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.

17 Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! 18 Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу[a] и теби; 19 нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ 20 Тако је устао и кренуо своме оцу.

Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.

21 Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу[b] и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’

22 Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге 23 И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! 24 Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.

25 Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. 26 Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. 27 Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’

28 Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. 29 Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30 Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’

31 ’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. 32 Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.