Chronological

Исус – Господар суботе

12 Тих дана је Исус пролазио кроз житна поља. Била је субота. Његови ученици су били гладни, па су почели да тргају класје и да једу зрневље. ² Када су фарисеји то видели, рекли су Исусу: „Погледај! Твоји ученици чине што не сме да се чини суботом.“ ³ Исус им одговори: „Зар нисте читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? ⁴ Он је ушао у Дом Божији и заједно са њима јео постављене хлебове које, по Закону, нису смели да једу ни он ни његови пратиоци, него само свештеници. ⁵ Или, зар нисте читали у Закону да свештеници у храму крше суботу, а ипак нису криви? ⁶ А ја вам кажем да се овде збива нешто важније од храма. ⁷ Када бисте знали шта значи: ’Милосрђе хоћу, а не жртву’, не бисте осудили невине. ⁸ Јер, Син Човечији је Господар суботе.“

Човек са усахлом руком исцељен у суботу

⁹ Исус је отишао оданде и ушао у њихову синагогу. ¹⁰ Тамо се нашао неки човек са усахлом руком. Фарисеји су упитали Исуса: „Да ли је допуштено лечити у суботу?“ То су га питали, намеравајући да га оптуже.

¹¹ Исус им одговори: „Има ли таквог међу вама, који не би своју једину овцу прихватио и извадио ако би ова у суботу упала у јаму? ¹² А колико је само човек вреднији од овце! Према томе, дозвољено је да се суботом чини добро.“

¹³ Онда рече човеку са усахлом руком: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и она постаде здрава као и друга рука. ¹⁴ Тада фарисеји изађоше и већајући сковаше заверу како да убију Исуса.

Исус – слуга Божији

¹⁵ Када је Исус то дознао, напустио је то место. Мноштво људи га је следило и он их је све исцелио. ¹⁶ Исус им је напоменуо да не откривају ко је он, ¹⁷ да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку Исаији:

Исус лечи у суботу

3 Исус је поново дошао у синагогу. Ту је био и неки човек са усахлом руком. ² Било је ту и оних који су пажљиво мотрили на Исуса, да би га оптужили уколико би излечио човека у суботу. ³ Исус рече човеку са усахлом руком: „Стани овде у средину!“

⁴ Онда је упитао народ: „Да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити некоме живот или га одузети?“ Нико није рекао ни реч. ⁵ Исус их погледа с љутњом, ожалошћен због окорелости њихових срца. Онда рече човеку: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и рука му поново постаде здрава. ⁶ Тада фарисеји изађоше из синагоге и одмах са иродовцима сковаше заверу како да убију Исуса.

Народ следи Исуса

⁷ Исус се са својим ученицима повукао на Галилејско језеро. Пратило га је велико мноштво људи из Галилеје, Јудеје, ⁸ Јерусалима, Идумеје и с друге стране Јордана, те из околине Тира и Сидона. Долазили су к њему кад су чули какве ствари чини. ⁹ Исус је рекао ученицима да припреме неки чамац за њега, да га народ не би стеснио. ¹⁰ Будући да је многе већ исцелио, сви који су патили од разних болести су се пробијали до њега желећи да га дотакну. ¹¹ Када би опседнути нечистим духовима угледали Исуса, падали би пред њим, вичући: „Ти си Син Божији!“ ¹² Исус им је строго напоменуо да не откривају ко је он.

Исус поставља Дванаесторицу

¹³ Затим се Исус попео на гору и позвао оне које је хтео. Они су дошли к њему. ¹⁴ Издвојио је Дванаесторицу, које је назвао апостолима, да буду с њим. Њих је послао да проповедају ¹⁵ и дао им моћ да истерују зле духове. ¹⁶ Ово су имена изабране Дванаесторице: Симон, кога је Исус прозвао Петар, ¹⁷ Заведејеви синови Јаков и његов брат Јован, које је Исус прозвао Воанергес, што значи „синови грома“, ¹⁸ Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Хананејац, ¹⁹ и Јуда Искариот који је издао Исуса.

Верске вође оптужују Исуса да је под влашћу Сатане

²⁰ Исус се вратио кући. Опет се слегло толико света, да он и његови ученици ни залогај хлеба нису могли да поједу. ²¹ Када је то чула његова породица, дошли су да га одвуку, јер су говорили да није при чистој свести.

²² А зналци Светог писма, који су дошли из Јерусалима, говорили су: „Он је опседнут Веелзевулом!“ и: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“

²³ Исус их је онда позвао к себи и говорио им служећи се причама: „Како Сатана може да изгони Сатану? ²⁴ Ако се неко царство разједини, то царство се неће одржати. ²⁵ И ако у породици дође до поделе, та породица неће опстати. ²⁶ Ако се Сатана окренуо против себе самог, па се разделио, онда му нема опстанка, него му је дошао крај. ²⁷ Јер, нико не може ући у кућу снажног човека и опљачкати његово покућство, ако га прво не свеже. Тек онда ће опљачкати његову кућу. ²⁸ Заиста вам кажем: људима се могу опростити сви греси и сва богохулства која изговоре, ²⁹ али ко изговори богохулство против Духа Светога, то му се никада неће опростити, него ће му се овај грех рачунати довека.“

³⁰ Исус је то рекао јер су говорили за њега да има нечистог духа.

Исус описује своју праву породицу

³¹ Онда је дошла Исусова мајка са његовом браћом. Послали су некога да позове Исуса, а сами су остали да стоје напољу. ³² Исус је седео окружен мноштвом народа. Рекли су му: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа, и траже те.“

³³ Исус им одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“

³⁴ И осврнувши се на оне који су седели око њега, рече: „Ево моје мајке и моје браће! ³⁵ Јер онај ко врши вољу Божју, тај ми је брат и сестра и мајка.“

Господар суботе

6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. ² Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

³ Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? ⁴ Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ ⁵ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

Исус исцељује у суботу

⁶ Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. ⁷ А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. ⁸ Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

⁹ Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

¹⁰ Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. ¹¹ А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

Исус изабире Дванаесторицу

¹² У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. ¹³ Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: ¹⁴ Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, ¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

Проповед на висоравни

¹⁷ Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, ¹⁸ који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. ¹⁹ Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

²⁰ Тада је погледао своје ученике и рекао:

²³ Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

Исус поучава о љубави према непријатељима

²⁷ А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. ²⁸ Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. ²⁹ Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. ³¹ Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

³² Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. ³³ И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. ³⁴ Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? ³⁵ Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

³⁷ И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. ³⁸ Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

³⁹ Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? ⁴⁰ Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

⁴¹ Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? ⁴² Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

⁴³ Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. ⁴⁴ Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. ⁴⁵ Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

Прича о мудром и неразумном градитељу

⁴⁶ Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? ⁴⁷ Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. ⁴⁸ Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. ⁴⁹ А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“