Chronological
Смрт Јована Крститеља
14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2 па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3 Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4 Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5 Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.
6 Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7 да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8 А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9 Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. 10 Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11 Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12 А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.
Исус храни пет хиљада људи
13 Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15 Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
Исус хода по води
22 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. 24 А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26 Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27 Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28 А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29 Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30 Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31 Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32 Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33 Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
Излечења у генисаретском крају
34 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35 Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36 Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
Исус у Назарету
6 Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. 2 Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? 3 Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.
4 Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ 5 Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. 6 Био је зачуђен њиховим неверовањем.
Исус шаље Дванаесторицу
Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. 7 Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.
8 Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: 9 „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ 10 Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 11 А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“
12 Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. 13 Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.
Смрт Јована Крститеља
14 И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
15 Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
16 Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
17 Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18 Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19 Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20 Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
21 Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22 Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23 Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
24 Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
25 Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
26 Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27 Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28 те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29 Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
Исус храни више од пет хиљада људи
30 А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31 Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
32 Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33 Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35 Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36 Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
37 „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38 Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
39 Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40 Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44 Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус хода по води
45 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
47 Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. 48 Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. 49 Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. 50 Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“
51 Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, 52 јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.
Исус исцељује све који га дотакну
53 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 54 Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. 55 Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. 56 По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.
Исус шаље Дванаесторицу
9 Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2 Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3 Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4 У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5 А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6 Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.
7 Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8 Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9 Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
10 Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11 Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.
12 Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“
13 Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“
Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14 (Било је око пет хиљада мушкараца.)
Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15 Они тако учинише, те сви поседаше. 16 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17 Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.