Chronological
32 Чујте, небеса, говорићу,
слушај, земљо, беседу уста мојих.
2 Као киша нека дажди поука моја,
као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
као ситна киша на младо биље.
3 Јер, објавићу име Господње,
величајте Бога нашега!
4 Он је Стена, без мане је дело његово,
јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
праведан је он и правичан.
5 А они се искварише,
нису више деца његова,
јер срама немају,
нараштај су опак и изопачен.
6 Зар овако враћаш Господу,
народе безумни и немудри?
Није ли он твој отац који те је створио,
који те је начинио и ојачао?
7 Спомените се давних дана,
расудите о годинама минулих векова.
Упитај свог оца,
он ће ти објаснити,
и своје старешине,
они ће ти рећи.
8 Кад је Свевишњи делио наследство народима,
кад је делио потомке људске,
поставио је границе народима,
према броју синова Израиљевих[a].
9 Јер, наследство Господње,
народ је његов,
Јаков је део његов,
његово је он наследство.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари страшној где ничега нема.
Бранио га је, збринуо га
и заштитио ко зеницу ока свога.
11 Као што орао бди над својим гнездом,
и лебди над својим птићима,
као што шири своја крила и узима их,
те их носи на својим перима,
12 тако их је са̂м Господ водио;
другог бога не би поред њега.
13 На висине га је земаљске посадио,
те је јео урод са поља,
хранио га медом из литице,
и уљем из најтврђе стене;
14 маслом од стоке,
млеком од стада,
овновима и јарцима васанским
и пшеницом понајбољом.
Пио си вино, крв грожђа.
15 Угојио се Јешурун[b],
узјогунио се,
усалио си се, окрупњао и наситио,
оставио је Бога који га је начинио,
отпао је од Стене свога спасења.
16 Боговима туђим љубомору му изазваше,
и идолима одвратним гнев му распалише.
17 Злодусима, а не Богу, жртве су приносили,
боговима које нису познавали,
боговима новим, скоро приспелим,
које преци ваши познавали нису.
18 Занемарио си Стену која те је зачела,
заборавио Бога, који те је родио.
19 Видео је то Господ, па их је одбацио,
јер синови га и ћерке разгневише.
20 Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити,
да видим како ће свршити;
јер нараштај су они изопачени,
деца која немају верности.
21 На љубомору су ме изазвали,
богом који Бог није,
разгневили ме својим ништавилима.
Зато ћу их учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу их народом безумним.
22 Јер, мој гнев је ватру запалио,
и гореће све до дубина Света мртвих[c];
прогутаће и земљу и плод њен,
спалиће темеље горске.
23 Стога, невоље ћу на њих згрнути,
на њих ћу своје одапети стреле.
24 Глад ће их похарати,
сатрће их пошасти и љуте заразе!
Чељусти зверске на њих ћу послати,
с отровом гмизаваца што пузе у прашини.
25 Напољу ће мач узимати децу,
а унутра ће ужас обузимати
како момка, тако и девојку,
како дојенче, тако седу главу.
26 Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,
њих ћу избрисати из сећања људи’,
27 да ми није до гневнога непријатеља:
душмани би се њихови могли преварити,
говорећи: ’Наша их је рука надјачала,
све то Господ није учинио.’“
28 Јер, они су народ што нема разума,
расуђивања међу њима нема.
29 Кад би само били мудри,
то би они размотрили,
схватили би свој свршетак.
30 Зар би један могао да гони хиљаду,
и да двојица десет хиљада потерају,
да их Стена њихова није продала,
да их Господ њима није изручио.
31 Јер, стена њихова није као наша Стена;
то и душмани наши могу да просуде.
32 Јер, вино њихово,
од лозе је содомске, а са поља гоморских.
Грожђе је његово, грожђе отровано,
гроздови му сама горчина.
33 Вино је њихово отров змијин
и љути је отров аспидин.
34 „Није ли он безбедан код мене,
запечаћен у мојим ризницама?
35 Моја је освета! Ја ћу узвратити,
кад им нога буде посрнула.
Јер близу је дан њихове несреће,
пропаст њихова брзо се примиче.“
36 Господ ће судити своме народу,
на своје ће се слуге сажалити,
кад види да их снага напушта,
да крај дође робу и слободном.
37 Питаће: „Где су сада богови њихови,
где ли стена којом се заклањаше?
38 Јели су сало њихових жртава,
и пили вино њихових изливница.
Нека устану да вам помогну,
нек вам они буду заштита.
39 Видите сада да сам ја онај,
и да другог бога поред мене нема.
Ја усмрћујем и ја оживљујем,
ја рањавам и ја зацељујем;
из моје се руке нико не избавља.
40 Дижем своју руку према небу и кажем:
Не био ја жив до века,
41 ако не наоштрим мач свој сјајни,
да суд узмем у своје руке,
да одмаздом вратим душманима,
и отплатим онима који мене мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу,
мач мој најешће се меса:
крвљу покланих и заробљених,
и дугокосим главама
челника душманских.“
43 Радујте се, пуци, народе његов,
јер крв ће слугу својих осветити,
одмаздом ће узвратити својим душманима,
и откупиће своју земљу и свој народ.
44 Мојсије дође са Осијом[d], сином Навиновим, и изговори све речи ове песме на уши свег народа. 45 Кад је Мојсије завршио да саопштава све ове речи целом Израиљу, 46 рекао им је: „Узмите к срцу све речи којима вас упозоравам данас. Наредићеш својој деци да држе и врше све речи овога Закона. 47 Ово нису празне речи; оне су ваш живот. Вршећи их, дуго ћете живети у земљи коју ћете заузети кад пређете преко Јордана.“
Напомена Мојсијеве смрти
48 Тог истог дана, Господ рече Мојсију: 49 „Попни се на ову гору Аварим, гору Навав, која је у земљи моавској, код Јерихона, и погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим у наследство. 50 Тамо на гори на коју се пењеш ћеш умрети и придружити се своме народу, као што је твој брат Арон умро на гори Ор, придруживши се своме народу. 51 Јер ви сте ми се изневерили пред Израиљцима, у време Мериве кадиске у пустињи Цин, кад нисте показали моју светост пред Израиљцима. 52 Зато ћеш само издалека видети земљу, али у ту земљу, коју дајем народу израиљском, нећеш ући.“
Мојсије благосиља израиљска племена
33 Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.
2 Рече:
„Сиђе Господ са Синаја,
са Сира се њему објави,
заблиста с горе Фарана,
с хиљадама својих светих дође,
у десници му пламен Закона.[e]
3 Да, ти волиш народе,
сви свети његови у руци су твојој!
Пред твоје су ноге пали,
учећи се твојим речима.
4 Мојсије нам Закон предаде,
у наследство збора Јаковљева.
5 Нека буде цара у Јешуруну,
кад главари се народни сакупе,
заједно с племенима Израиљевим.
6 Нека живи Рувим, нека не изумре,
нек му увек шачица преостане!“
7 А за Јуду рече ово:
„Услиши, Господе, глас Јудин,
и доведи га његовом народу.
Нек рукама својим право своје брани,
помоћ му буди против душмана његових.“
8 А за Левија рече:
„Тумими и Урими твоји, Господе,
припадају твом верном човеку.
Њега си кушао код Масе,
с њим се свађао код вода меривских.
9 Он каже о оцу своме и мајци својој:
’Не видим их!’
Браћу своју не препознаје,
децу своју не примећује;
јер твоје је наредбе вршио
и твој савез чувао.
10 Он Јакова учи твојим одредбама,
и Израиља твоме Закону.
Он ка̂д приноси твојим ноздрвама,
и свеспалницу на твој жртвеник.
11 Благослови, Господе, снагу његову,
и прихвати дела руку његових.
Сломи бедра оних што устају на њега,
да не устану више његови мрзитељи.“
12 За Венијамина рече:
„Господњи је он миљеник,
спокојно код њега почива;
Он га штити свакодневно,
у наручју његовом пребива.“
13 За Јосифа рече:
„Нек Господ благослови земљу његову,
обиљем росе са небеса,
те водом из дубине што лежи под земљом;
14 обиљем плодова које даје сунце,
обиљем урода што дају месеци;
15 првином древних гора,
и обиљем вечних брда;
16 обиљем земље и њене пунине,
добром вољом оног што у грму пребива.
Све то нек се спусти на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу својом браћом.
17 Величанством је као во првенац,
рогови му као биволови.
Њима он пробада народе,
све до крајева земаљских.
Такво је мноштво хиљада Јефремових,
такве су хиљаде Манасијине.“
18 За Завулона рече:
„Радуј се, Завулоне, у својим походима,
и ти, Исахаре, у својим шаторима!
19 На планину ће позвати народе,
да принесу жртве праведне;
црпиће од обиља мора,
од блага које песак крије.“
20 А за Гада рече:
„Нек је благословен онај
што шири границе Гадове!
Као лав у заседи лежи,
те раздире раме и главу.
21 Изабрао је за себе првину,
одређену за главара.
Дошао је с главарима народа
и правду Господњу извршио,
и одредбе његове с Израиљем.“
22 За Дана рече:
„Дан је лавић,
што скаче из Васана.“
23 За Нефталима рече:
„Нефталим је милошћу насићен,
и испуњен благословом Господњим,
запад и југ он ће заузети.[f]“
24 За Асира рече:
„Благословен био Асир међу синовима,
нек миљеник буде међу својом браћом,
и нек своје ноге у уље умаче.
25 Нек ти браве буду од железа и бронзе,
нек ти снага траје у све твоје дане.
26 Нико није као Бог Јешурунов,
који по небесима језди
да ти у помоћ стигне,
и по облацима у своме величанству.
27 Бог исконски твоје је уточиште,
вечне мишице његове подижу те;
он пред тобом тера твога душмана,
и говори: ’Истреби!’
28 У спокојству живи Израиљ,
издвојен је извор Јаковљев
у земљи жита и младог вина,
где небеса росом дажде.
29 Срећан ли си, Израиљу!
Ко је као ти, народе,
кога Господ избавља?
Он ти је штит – твоја одбрана,
Он је мач твој – твоја победа.
Душмани твоји пузиће пред тобом,
а ти ћеш им по леђима газити.[g]“
Мојсијева смрт
34 С моавских пољана, Мојсије се попео на брдо Навав, на врхунац Фасге, насупрот Јерихону. Одатле му је Господ дао да види целу земљу: Галад све до Дана, 2 цело Нефталимово подручје, земљу Јефремову и Манасијину, сву Јудину земљу до Западног мора, 3 Негев са околином Јерихонске долине, и Палмов град до Соара.
4 Господ му рече: „Ово је земља за коју сам се заклео Авра̂му, Исаку и Јакову, рекавши: ’Твоме потомству ћу је дати.’ Теби сам дозволио да је видиш својим очима, али тамо нећеш ући.“
5 Мојсије, слуга Господњи, умре тамо, у земљи моавској, по речи Господњој. 6 Он га је сахранио тамо, у долини, у земљи моавској, насупрот Вет-Фегору. До дана данашњег нико није сазнао где је његов гроб. 7 Мојсију је било стотину двадесет година кад је умро. Око му није ослабило, нити га је снага напустила. 8 Израиљци су тридесет дана оплакивали Мојсија на моавским пољанама. Тако су се завршили дани оплакивања и жаљења за Мојсијем.
9 Исус, син Навинов, је био испуњен духом мудрости јер је Мојсије положио своје руке на њега. Израиљци су га слушали и чинили како је Господ заповедио Мојсију.
10 У Израиљу се више није појавио пророк као Мојсије, кога је Господ познавао лицем у лице. 11 Њега је Господ послао у Египат да учини све оне знакове и чудеса против фараона, његових дворана и целе његове земље, 12 путем његове моћне руке и страшних дела, које је Мојсије учинио на очи целог Израиља.
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
3 Јер он ће те избавити
из птичарске омче
и помора кобног.
4 Својим перјем покриће те,
сакрићеш се под његова крила;
штит и бедем истина је његова.
5 Страхоте ноћне нећеш се плашити,
а ни стреле која дању лети;
6 ни помора што се мраком шуња,
ни заразе што коси у подне.
7 Поред тебе хиљада ће пасти,
теби здесна и десет хиљада,
а теби се приближити неће!
8 Само ћеш рођеним очима да гледаш,
над опаким видећеш освету.
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.