Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Chronological

Read the Bible in the chronological order in which its stories and events occurred.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
4 Мојсијева 23-25

Валамова прва прича

23 Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ Валак учини онако како му је Валак рекао. Затим су Валак и Валам принели на жртвенику једног јунца и једног овна.

Валам рече Валаку: „Остани код своје свеспалнице, а ја ћу поћи; можда ће се Господ срести са мном, па шта ми каже, то ћу говорити.“ Тако оде он на узвишицу.

Господ је срео Валама, и Валам му је рекао: „Припремио сам седам жртвеника и на сваком жртвенику принео једног јунца и једног овна.“

Тада Господ стави реч у Валамова уста и рече: „Врати се Валаку и говори тако.“

Кад се вратио Валаку, овај је стајао код своје свеспалнице са свим моавским кнезовима. Тада Валам изрече своју причу:

„Из Арама ме Валак доведе,
    цар моавски из горја источног:
’Дођи – рече – Јакова ми прокуни,
    дођи и Израиљ презри!’
Како да прокунем
    кога Бог не проклиње,
и презрем
    кога Господ не презире?
Јер гледам га с планинских врхова,
    посматрам га с горских узвишења;
гле народа који живи издвојено,
    међу народе он се не рачуна.
10 Ко ће избројити прах Јаковљев,
    ко да изброји четвртину Израиља?
О, кад бих умро смрћу праведничком,
    кад би и мој крај био као њихов!“

11 Тада Валак рече Валаму: „Шта си ми то учинио? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их обилно благословио.“

12 Валам одговори: „Зар да не кажем верно оно што ми је Господ ставио у уста?“

Валамова друга прича

13 Валак му рече: „Пођи са мном на друго место; одатле ћеш видети само један његов део, а не сав народ. Оданде ми га прокуни.“ 14 Затим га је одвео у Зофимско поље, на врх Фасге. Тамо је подигао седам жртвеника и на сваком жртвенику принео по једног јунца и овна.

15 Валам рече Валаку: „Стани ту код своје свеспалнице, а ја идем онамо да се сретнем с Господом.“

16 Господ сретне Валама, стави своју реч у његова уста и рече: „Врати се Валаку и говори овако.“

17 Када се вратио к њему, Валак је стајао код своје свеспалнице са моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је Господ рекао?“

18 Тада Валам изрече своју причу:

„Устани, Валаче,
    послушај ме, сине Сефоров!
19 Бог није човек да би слагао,
    или потомак људски да би се кајао.
Зар је шта рекао да није учинио,
    изрекао да није испунио?
20 Заповест ми даде да благосиљам,
    благослов је дао и нећу га повући.

21 Не назире се несрећа у Јакову,
    невоља се не види у Израиљу.
С њим је Господ, Бог његов,
    царски му поклик сред њега одзвања!
22 Бог их је из Египта извео,
    он је њему као рози биволови.
23 Против Јакова нема врачања,
    против Израиља нема гатања.
Нек се сада прича о Јакову,
    о Израиљу нек се приповеда:
        ’Ево, шта је Бог учинио!’
24 Какав ли је то само народ!
    Као лавица устаје,
као лав се диже,
    не леже док улов не прождере
        и крви се жртава не напије.“

25 Тада Валак рече Валаму: „Кад га већ не можеш проклети, немој га ни благосиљати!“

26 Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што ми Господ буде рекао?’“

Валамова трећа прича

27 Валам рече Валаку: „Хајде да те одведем на друго место; можда ће Богу бити по вољи да ми их прокунеш оданде!“ 28 Валак поведе Валама на врх Фегора који се надвија над пустаром.

29 Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 30 Валак је урадио како му је Валам рекао, и принео седам јунаца и седам овнова.

24 Кад је Валам видео да је Господу по вољи да благосиља Израиља, није више ишао да тражи знамења као претходна два пута, него се окренуо лицем према пустињи. Кад је Валам погледао, видео је како Израиљ логорује по својим племенима. Тада је Дух Господњи дошао на њега, па је изрекао своју причу. Рекао је:

„Пророштво Валама, сина Веоровог,
    пророштво човека, који јасно види,
пророштво онога што речи Божије чује.
    Он виђење прима од Свемоћнога,
    на тло пада очима отвореним.

Како су ти дивни шатори, Јакове,
    и твоја боравишта, Израиљу!

Као потоци гранају се,
    као вртови покрај реке,
као алоје које Господ посади,
    као кедрови што су покрај воде.
Вода ће потећи из његових ведара,
    потомство му бити над многим водама.

Цар ће му се уздићи над Агагом,
    и царство се његово узвисити.

Из Египта Бог га је извео,
    он је њему као рози биволови.
Непријатеље ће своје прождрети,
    кости им сломити,
    стрелама их пробости.
Спустио се као лав,
    легао је као лавица;
    ко сме њега да изазива?

Блажени да су који тебе благосиљају,
    проклети да су који тебе проклињу!“

10 Ту се Валак разгневи на Валама, пљесну дланом о длан, па рече Валаму: „Позвао сам те да прокунеш моје непријатеље, а ево, ти си их благословио сва ова три пута! 11 Одлази сада у своје место! Рекао сам да ћу те богато наградити, али Господ ти је ускратио награду.“

12 Валам одговори Валаку: „Зар нисам рекао и твојим гласницима које си послао: 13 ’Да ми Валак да своју кућу пуну сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господњу, како бих на своју руку учинио било добро, било зло – говорићу оно што ми Господ буде рекао’? 14 А сад, ево, идем своме народу, хајде да ти саопштим шта ће овај народ учинити твом народу у последњим данима.“

Валамова четврта прича

15 Тада Валам изрече своју причу:

„Пророштво Валама, сина Веоровог,
    пророштво човека који јасно види,
16 пророштво онога што Божије речи чује,
    и познаје мудрост Свевишњега.
Он виђење прима од Свемоћнога,
    на тло пада очима отвореним.

17 Видим га, али не у садашњости,
    посматрам га, али не из близа.
Звезда ће изаћи од Јакова,
    жезло се подићи од Израиља;
он ће сатрти крајеве моавске,
    и разбити Ситове потомке.
18 Едом ће постати туђа имовина,
    Сир, душман његов запоседнут биће,
    кад Израиљ наступи са силом!
19 Владар ће од Јакова изаћи,
    и истребити преживеле из града.“

Валамова пета прича

20 Затим је погледао према Амалику и изрекао своју причу:

„Амалик је био први међу народима,
    али му је крај у пропасти.“

Валамова шеста прича

21 Онда је погледао према Кенеју и изрекао своју причу:

„Чврсто стоји твоје станиште,
    гнездо[a] твоје на стени почива.
22 Но, Кенеј ће бити истребљен,
    кад га Асирија у робље одведе.“

Валамова седма прича

23 Поново Валам изрече своју причу:

„Јао! Ко ће преживети кад Бог учини ово?
24     Бродови ће доћи из Китима,
али ће и он пропасти заувек,
    кад покори Асирију и Евера.“

25 Потом Валам устане и врати се у своје место, а Валак оде својим путем.

Израиљ се одаје идолопоклонству

25 Док је Израиљ боравио у Ситиму, народ је почео да блудничи с Моавкама. Оне су позивале народ да приноси жртве њиховим боговима, а народ је јео и клањао се њиховим боговима. Тако је Израиљ пристао уз Вал-Фегора. Зато је плануо Господњи гнев на Израиља.

Господ рече Мојсију: „Узми све старешине народа и повешај[b] их усред бела дана пред Господом, да се Господњи гнев одврати од Израиља.“

Мојсије рече Израиљевим судијама: „Нека свако од вас побије оне своје људе који су пристали уз Вал-Фегора.“

Док су они плакали код улаза у Шатор од састанка, дође неки Израиљац и доведе једну Мадијанку својој браћи, на Мојсијеве очи и на очи све Израиљеве заједнице. Кад је то видео Финес, син Елеазара, Ароновог сина, устао је и напустио заједницу. Узме он копље у руку, оде за Израиљцем у шатор и обоје их прободе, и Израиљца и жену, њу кроз стомак. Тако је престала пошаст међу Израиљцима. Од пошасти је изгинуло двадесет четири хиљаде.

10 Господ рече Мојсију: 11 „Финес, син Елеазара, Ароновог сина, је одвратио мој гнев од Израиљаца, јер је својом ревношћу показао моју ревност међу њима, па нисам истребио Израиљце у својој ревности. 12 Зато му реци: ’Ево, с њиме склапам савез мира. 13 То ће њему и његовом потомству после њега бити савез трајног свештенства, због тога што је био ревностан за свога Бога и извршио откупљење за Израиљце.’“

14 Име погубљеног Израиљца, који је био убијен са мадијанском женом, било је Зимрије. Он је био син Салуа, кнеза једног од Симеунових отачких домова. 15 Име Мадијанке која је била убијена било је Хазвија. Она је била ћерка Сура, племенског главара једног рода у Мадијану.

16 Господ рече Мојсију: 17 „Нападни Мадијанце и побиј их, 18 јер су вас завели у случају Фегора и њихове сестре Хазвије, ћерке мадијанског кнеза, која је била убијена у време пошасти која се догодила због Фегора.“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.